25.01.2025

ПИОНИР У ИЗВОЂЕЊУ МОКРАЊЧЕВЕ МУЗИКЕ У ХОЛАНДИЈИ

Једна од најпознатијих уметница са наших простора, која живи и ради у Холандији (Низоземска) је Београђанка Јулија Ђурђица Шћепановић, диригент. Она са својим образовањем у класичној музици и завидном каријером деценијама живи у земљи лала, али и има мисионарску улогу, упознаје Холанђане и људе из Западне Европе са музичким наслеђем Србије и Балкана.

Јулија је диломирала на Музичкој академији у Београду. Каријеру дириговања је започела као студент са Оперском кућом Народног позоришта у Београду, била је асистент диригента. Врло млада стиче искуство у раду са Београдском филхармонијом и дувачким оркестром, постаје главни диригент у аматерском Културно-уметничком друштву „Бранко Цветковић“ из Београда, затим, професор хора и оркестра у Музичкој (нижој и средњој) школи „Даворин Јенко“. Пут је даље води у Холандију, у исто време боравећи у овој земљи има специјализацију оркестарског дириговања у Италији, у Фиренци (тутор C. N. Giulini). У овом граду бележи велики успех, међу 70 диригената из читаве Европе Јулија је се нашла међу 4 најбоља млада диригента.

Данас Јулија ради у Низоземској као диригент, води музичке пројекте са вокалнмо-инструменталним ансамблима и у музичким театрима, Низоземској опери, често је гост и предавач на универзитетима, музичким конзерваторијумима и фестивалима, у културним центрима.

Са поносом каже да је пионир у извођењу Мокрањчеве музике и сакралне српске музике у Холандији, има турнеје, гради музичке мостове између две културе, српске и низоземске.

И то није све, Јулија је проширила своју делатност, води и брине се о музичкој продукцији, као супервизор, пројектни менаџер и музички кустос! За себе каже, да је велики борац за формирање и одржање музичке етике у раду са музичарима. Заступник је музичких права (fair trade, заштита ауторских права, диригентски синдикат).

Пошто је доста постигла у Србији Јулија је желела да своје знање и искуство пласира и провери ван њених граница. Имала је жељу да прошири своје музичке видике, али, и да свету покаже сву лепоту музичке културе Балкана, посебно Србије. У прво време планирала је да се кратко време задржи у иностранству, али, како је посао почео да се развија, па је и долазио пројекат за пројектом, концерт за концертом, она је све даље била од повратка.

-И, ево ме сада овде, у Низоземској, срећна сам јер сам као диригент, који се бави класичном музиком, имала прилике не само у Холандији већ и у читавом свету, да на прави начин представим нашу традиционалну музику, драгачевску трубу, певање. До доласка у Холандији радила сам на класичној и савременој музици. Тек овде сам видела да постоји ентузјазам људи и љубав за нашим музичким наслеђем, па сам почела да слушам „њиховим ушима“. Како кажу заљубљени, треба да видиш његовим очима да би схватио …

Један од великих успеха Јулије Шћепановић је организација Међународног музичког пројекта са 2 концерта (Утрехт и Амстердам) и 3 музичке радионице, под називом „Балкан блааст“, који је одржан прошле године у Холандији. О овом јединственом музичком догађају, каже:

-На овом Међународном музичком пројекту уз Фанфарни оркестар и хор из Утрехта и Балкански женски хор (сатаваљен углавном од Холанђанки) из Амстердама наступили су реномирани солисти из Београда, етномузиколог и интерпретатор, Бојана Николић Петричковић и инструменталиста, трубач Драганчо Ристевски. Зашто сам изабрала баш њих двоје солиста? Лако је наћи неког ко уме лепо да отпева или одсвира нашу народну музику. Али, тешко је на Западу објаснити људима зашто је то тако, да их научи како би и они могли да одсвирају или отпевају неку мелодију. Био ми је потребан неко ко је одличан у читању нота, а истовремено је витруоз у народној инпровизацији и извођењу „на слух“, неко ко је комотан у свим народним и cross-over стиловима. Е, ја сам их нашла, то су Бојана Николић и Драганчо Ристевски. И направила сам победнички „несаломив тим“: ја, као диригент, њих двоје за хор и оркестар. Тако се српска музика заорила Низоземском! А и Холанђани су били одушевљени јер су слушали сјајну музику коју нису имали прилику раније да чују.

Наша саговорница, Јулиа, иза себе има бројне и богате пројекте. На питање, које би посебно издвојила, одговара:

-Пре свега, издвојила бих свој почетак дириговања са Београдском опером и Београдском филхармонијом; Моцартов „Реквијем“ у Амстердаму; Missa Criolla са латиноамеричким уметницима; Новогодишњи концерт у Фиренци у Театро Комунале са три оркесра на сцени; Позоришне представе Hart i Mamut, који су били спектакл на отвореном. У неким пројектима, сем што сам дироговала, сам чак глумила и певала (има на Jутјубу)!

. Где диригенти налазе своју инспирацију?

-У музици не ужива само публика у њој уживају и извођачи. И диригент. Сви они се осећају као да нешто са публиком заједно ствају, „рађају“. Заиста, тада се и нешто створи, једна жива, етерична ствар, која, де факто, постоји у том моменту! Док се чују инструменти, а гласови лете кроз ваздух, сведочимо трансформацији, која делује готово натприродно. Диригент је својеврсни ди-џеј ансамбла, алхемичар.

. Шта музичаре на Западу посебно интигрира у нашој музици, а шта им иде најтеже да науче?

-Има неколико ствари. Технички: мешовити ритмови, прекомерне секунде и певање у секундама, у “дисонанси“. Емотивно: певати „слободно“, гласно, без црквеног наслеђа, класичног неутралног манира певања и темперованог гласа. Зато, током певања наше музике, често долази до емотивних епизода. Чини се као да се Холанђани у тим моментима ослобађају свих научених норми певања и емотивног изражавања, као да доживљавају неку врсту катарзе. Некад плачу, дрхте, јеже се. Често сам чула коментар: „ … као да су имали контакт са својим прошлим животом кад су били Словени“.

. Који је услов за успешну музичку каријеру?

-Брзог и лаког успеха нема. Онај ко се одлучи за ову професију треба да се спреми за маратон са повременим спринтовима. Таленат и харизма су за диригента пожељни, али, најбитнија је добра поткованост у музичкој теорији и хармонији, музичким стиловима и облицима и владање са најммање два музичка инструмента.

Ако сте музички извођач, имате великих шанси да ћете се морати помирити са номадским начином живота, са успонима и падовима, нередовним примањима … али, зато заузврат добијете магичну професију, страсно уживање и испуњеност у оном што радите, и нови ниво задовољства у животу.

Зоран ЈАКШИЋ