BILJANA JANEVSKA – OD MODELA PREKO POLITIKE DO BIZNISA

01.03.2025

Bivši skopski model je dobila zaposlenje Ekologa u najvećoj deponiji komunalnog otpada u Makedoniji

Makedonska lepotica Biljana Janevska svojevremeno je u 2021. godini bila prva pratilja na takmičenju Miss Model Turizma sveta 2021 koje se održalo virtualno. Janevska je tada također osvojila još tri nagrade: “Najbolja u kupaćim kostimima”, “Najbolja telesna građa” i “Multimedijski pobjednik”.

“Sam događaj donosi lepe stvari, a činjenica da je virtualan dodatno ga otežava. Udaljeni smo 7 sati od Jamajike i morala sam ostati budna do ranog jutra, a zatim se spremiti za izbor. Sve je završilo trijumfalno. Hvala svima koji me podržavaju i prate. Tako sam srećna. Bila je istina ono što se kaže u narodu: ‘Pazi šta misliš, to će se i ostvariti!’ – ispričala je Biljana svojevremeno za makedonsku Feminu.

Biljana Janevska i Jevdja Jevdjevic

Sreli smo je na ovogodišnjem takmicenju Miss Turizma u Beogradu, pa nam je Biljana dalje nastavila:

Rođena sam i živim u Skoplju, a u manekenske vode zakoračila sam od malena, sa samo 6 godina. Počela sam raditi revije dečijih hulahopki, a onda su primetili moj potencijal i preporučili me drugim agencijama. Osim što sam bivša manekenka i misica, obrazovana sam devojka sa završene dve srednje škole i diplomama srednje stručne spreme, fizioterapeutski tehničar i medicinska sestra. Jedno vreme u 2005. godini sam se bavila čak i muzikom. Magistar sam Ekologije i trenutno radim na najvećem odlagalištu otpada u Skoplju, Deponiji Drisla.

Modelingom sam se bavila ukupno 27 godina, radila sam za Mak Models, Models In. Najveći uspeh sam postigla sa Olegom Dementienko i Panter Models 2020. godine kada su me pratili na izboru za Miss Turizma u Maleziji. Nažalost, nismo uspeli ući među 10 najboljih zemalja, ali bilo je vrlo izazovno učestvovati i biti rame uz rame sa ostalim zemljama učesnicama.

Biljana Janevska

Nakon toga bili smo pozvani da učestvujemo na Jamajici, ali kako nismo imali financija, odbili smo ih, jer je vladala pandemija Covida i bilo je teško to financirati, ali moj jedan anonimni fan je platio naše učesće i mi smo ipak otišli na to takmičenje. Bilo je teško jer smo imali puno posla, snimali smo po celoj Makedoniji kako bismo pokazali naše turističke lepote i ono čime naša zemlja obiluje. Na ovom takmičenju su dodeljene 3 nagrade: “Najbolja u kupaćim kostimima”, “Najbolji stas” i “Multimedijalni pobednik”.

Morala sam se povući iz manekenstva jer sam se uključila u politiku, postala stranački poslanik i bila sam osma na listi za savetnicu.

Morala sam se povući iz manekenstva zbog politike a sada sam se povukla i iz politike i uživam u svojoj profesiji u miru i tišini, rekla nam je za Estradu svestrana Biljana.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

УСПЕШНЕ СРПСКИЊЕ У ДИЈАСПОРИ: ЈУЛИЈА ЂУРЂИЦА ШЋЕПАНОВИЋ

25.01.2025

ПИОНИР У ИЗВОЂЕЊУ МОКРАЊЧЕВЕ МУЗИКЕ У ХОЛАНДИЈИ

Једна од најпознатијих уметница са наших простора, која живи и ради у Холандији (Низоземска) је Београђанка Јулија Ђурђица Шћепановић, диригент. Она са својим образовањем у класичној музици и завидном каријером деценијама живи у земљи лала, али и има мисионарску улогу, упознаје Холанђане и људе из Западне Европе са музичким наслеђем Србије и Балкана.

Јулија је диломирала на Музичкој академији у Београду. Каријеру дириговања је започела као студент са Оперском кућом Народног позоришта у Београду, била је асистент диригента. Врло млада стиче искуство у раду са Београдском филхармонијом и дувачким оркестром, постаје главни диригент у аматерском Културно-уметничком друштву „Бранко Цветковић“ из Београда, затим, професор хора и оркестра у Музичкој (нижој и средњој) школи „Даворин Јенко“. Пут је даље води у Холандију, у исто време боравећи у овој земљи има специјализацију оркестарског дириговања у Италији, у Фиренци (тутор C. N. Giulini). У овом граду бележи велики успех, међу 70 диригената из читаве Европе Јулија је се нашла међу 4 најбоља млада диригента.

Данас Јулија ради у Низоземској као диригент, води музичке пројекте са вокалнмо-инструменталним ансамблима и у музичким театрима, Низоземској опери, често је гост и предавач на универзитетима, музичким конзерваторијумима и фестивалима, у културним центрима.

Са поносом каже да је пионир у извођењу Мокрањчеве музике и сакралне српске музике у Холандији, има турнеје, гради музичке мостове између две културе, српске и низоземске.

И то није све, Јулија је проширила своју делатност, води и брине се о музичкој продукцији, као супервизор, пројектни менаџер и музички кустос! За себе каже, да је велики борац за формирање и одржање музичке етике у раду са музичарима. Заступник је музичких права (fair trade, заштита ауторских права, диригентски синдикат).

Пошто је доста постигла у Србији Јулија је желела да своје знање и искуство пласира и провери ван њених граница. Имала је жељу да прошири своје музичке видике, али, и да свету покаже сву лепоту музичке културе Балкана, посебно Србије. У прво време планирала је да се кратко време задржи у иностранству, али, како је посао почео да се развија, па је и долазио пројекат за пројектом, концерт за концертом, она је све даље била од повратка.

-И, ево ме сада овде, у Низоземској, срећна сам јер сам као диригент, који се бави класичном музиком, имала прилике не само у Холандији већ и у читавом свету, да на прави начин представим нашу традиционалну музику, драгачевску трубу, певање. До доласка у Холандији радила сам на класичној и савременој музици. Тек овде сам видела да постоји ентузјазам људи и љубав за нашим музичким наслеђем, па сам почела да слушам „њиховим ушима“. Како кажу заљубљени, треба да видиш његовим очима да би схватио …

Јулија Ђурђица Шћепановић

Један од великих успеха Јулије Шћепановић је организација Међународног музичког пројекта са 2 концерта (Утрехт и Амстердам) и 3 музичке радионице, под називом „Балкан блааст“, који је одржан прошле године у Холандији. О овом јединственом музичком догађају, каже:

-На овом Међународном музичком пројекту уз Фанфарни оркестар и хор из Утрехта и Балкански женски хор (сатаваљен углавном од Холанђанки) из Амстердама наступили су реномирани солисти из Београда, етномузиколог и интерпретатор, Бојана Николић Петричковић и инструменталиста, трубач Драганчо Ристевски. Зашто сам изабрала баш њих двоје солиста? Лако је наћи неког ко уме лепо да отпева или одсвира нашу народну музику. Али, тешко је на Западу објаснити људима зашто је то тако, да их научи како би и они могли да одсвирају или отпевају неку мелодију. Био ми је потребан неко ко је одличан у читању нота, а истовремено је витруоз у народној инпровизацији и извођењу „на слух“, неко ко је комотан у свим народним и cross-over стиловима. Е, ја сам их нашла, то су Бојана Николић и Драганчо Ристевски. И направила сам победнички „несаломив тим“: ја, као диригент, њих двоје за хор и оркестар. Тако се српска музика заорила Низоземском! А и Холанђани су били одушевљени јер су слушали сјајну музику коју нису имали прилику раније да чују.

Наша саговорница, Јулиа, иза себе има бројне и богате пројекте. На питање, које би посебно издвојила, одговара:

-Пре свега, издвојила бих свој почетак дириговања са Београдском опером и Београдском филхармонијом; Моцартов „Реквијем“ у Амстердаму; Missa Criolla са латиноамеричким уметницима; Новогодишњи концерт у Фиренци у Театро Комунале са три оркесра на сцени; Позоришне представе Hart i Mamut, који су били спектакл на отвореном. У неким пројектима, сем што сам дироговала, сам чак глумила и певала (има на Jутјубу)!

. Где диригенти налазе своју инспирацију?

-У музици не ужива само публика у њој уживају и извођачи. И диригент. Сви они се осећају као да нешто са публиком заједно ствају, „рађају“. Заиста, тада се и нешто створи, једна жива, етерична ствар, која, де факто, постоји у том моменту! Док се чују инструменти, а гласови лете кроз ваздух, сведочимо трансформацији, која делује готово натприродно. Диригент је својеврсни ди-џеј ансамбла, алхемичар.

. Шта музичаре на Западу посебно интигрира у нашој музици, а шта им иде најтеже да науче?

-Има неколико ствари. Технички: мешовити ритмови, прекомерне секунде и певање у секундама, у “дисонанси“. Емотивно: певати „слободно“, гласно, без црквеног наслеђа, класичног неутралног манира певања и темперованог гласа. Зато, током певања наше музике, често долази до емотивних епизода. Чини се као да се Холанђани у тим моментима ослобађају свих научених норми певања и емотивног изражавања, као да доживљавају неку врсту катарзе. Некад плачу, дрхте, јеже се. Често сам чула коментар: „ … као да су имали контакт са својим прошлим животом кад су били Словени“.

. Који је услов за успешну музичку каријеру?

-Брзог и лаког успеха нема. Онај ко се одлучи за ову професију треба да се спреми за маратон са повременим спринтовима. Таленат и харизма су за диригента пожељни, али, најбитнија је добра поткованост у музичкој теорији и хармонији, музичким стиловима и облицима и владање са најммање два музичка инструмента.

Ако сте музички извођач, имате великих шанси да ћете се морати помирити са номадским начином живота, са успонима и падовима, нередовним примањима … али, зато заузврат добијете магичну професију, страсно уживање и испуњеност у оном што радите, и нови ниво задовољства у животу.

Зоран ЈАКШИЋ

Leave a Reply

Your email address will not be published.

GORE