САБОР „ДАНИ РОЖЊА 2025“

22.062025

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ

У склопу Сабора „Дани Рожаја“ недељу, осамнаестог маја на великој свечаности уз присуству преко хиљаду православних верника Његово преосвештенство митрополит Епархије зворничко-тузланске Српске православне цркве господин Фотије је извршио чин освећења манастира Светог пророка Јеремије у Рожњу, који се налази подно планине Мајевице у БиХ.

Поводом освећења манастира Рожањ и црквене славе Свети пророк Јеремија (14. мај) свечаност у порти ове светиње је отпочела у недељу 18. маја у раним јутарњим часовима када је најпре изабран кум манастира. Та част је припала Драшку Станивуковићу, градоначелику Бањалуке. Нешто касније је дочекан митрополит Фотије, који је обавио чин освећења, затим је одржана и Света архиепископска литургија. После пригодне беседе митрополита г. Фотија, заједничког ручка, организован је културно-уметнички програм у склопу Сабора „Дани Рожња“ у беспрекорној организацији Јасмине Јакшић и Снежане Јовановић.

У програму су учествовали познати уметници и културни посленици из Републике Српске и Србије, међу њима: Црквено-певачко друштво „Србадија“ из Бијељине, Миланко Гардовић из Нове Пазове (проглашен за најбољег гуслара Савеза гуслара Србије), деветогодишња Жељана Крагић из Добоја суперталенатована девојчица, која свира на шаргији,а за њу веле да је прави велемајстор и виртуоз на овом народном инструменту. У програму је наступао и дечији фолклор из Прибоја, код Лопара, па, Жељко Утвар из Београда, власник највеће збирке народних ношњи и матаријално-културних добара, чувар српске традиције и обичаја из Београда, мушка певачка група Културно-уметничког друштва „Дрина“ Нова Пазова, КУД „Завичај“ из Сокоца, мушко и женско певачко друштво, Бојана Николић, етномузиколог и вокални солиста из Београд, појци Лука и Клеопа из Бијељине, КУД „Мајевица“ мушко певачко друштво.

Кулурно-уметнички програм пратило је више од 1.000 људи, исто толико је било и на трпези агапе.

МАНАСТИР ВАЖАН ЗА ВЕРУЈУЋИ СРПСКИ НАРОД

Као што смо написали, светињу је освештио митрополит Епапрхије зворничко-тузланске г. Фотије, који је одржао пригодан говор о важности манастира Светог пророка Јеремије на Рожњу за верујући народ Републике Српске, али, и за Србе у расејању. Господин Радо Савић, градоначелник Лопара, који је много помогао у обнављању манастира Светог пророка Јеремије је говорио о важности манастира за верујући српски народ у Републици Српској, а посебно за Семберију, уз наду да ће ускоро доћи до сабирање Срба овог краја и повратак у своје домове и на своја огњишта, који су напустили родни крај током и после последњег одбрамбено-отаџбинског ослободилачког рата. А један од разлога је и обновљен манастир у Рожњу, који је, захаваљујући труду и залагању верног српског народа и монасима никао из пепела.

Кум манастира, градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, дао је значајан допринос за даљну изградњу манастира Светог пророка Јеремије.

Митрополит Епархије зворничко-тузланске г. Фотије је благословио идеју познате композиторке и активисткиње госпође Јасмине Јакшић, која је са својом сарадницом Снежаном Јовановић, била главни организатор Сабора „Дани Рожња“, да он буде традиционалан, да се одржава редовно у мају када се обележава слава Светог пророка Јеремије.

-Имамо у плану да на Сабору „Дани Рожаја“ у порти манастира одржавамо сабор певача народне музике, играча и свирача, такмичили би се млади у веронауци, огледала би се талентована деца у математици, књижевности, повести, земљопису, спорту … Сабор би био традиционалан, а о концепцији, односно, само пројекту „Дани Рожаја“ требало би да ускоро разговарам са митрополитом г. Фотијем и са монасима манастира у Рожњу – рекла нам је Јасмина Јакшић, која нам је још додала:

-Путем видео поруке јавила ми се пријатељица, уметница из Белорусије, Аљона Русанова Љубашевскаја, која је послала поздрав митрополиту г. Фотију, свом свештенству манастира Свети пророк Јеремија и верном народу честитала освећење светиње, а све присутне позвала на Сабору „Дани Рожња“, који могу, да у октобру посете њену изложбу фотографија, пројекат Белорусија, Русија и Србија – тихо соцерцање (духовни препород док се посматрају иконе, природа …), коју ће имати у Србији, у Рашкој, Пожаревцу и у неколико градова Републике Српске.

О МАНАСТИРУ СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ

Манастир Светог пророка Јеремије из Рожња на Мајевици у општини Сапна (Федерација БиХ), који припада Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве датира из 13. века, саградио га је краљ српски Стефан Драгутин Немањић (1251 – 1316), као метох манастира Тавња, код Бијељине. Краљ Драгутин је био најстарији син краља Стефана Уроша I Немањића (1223 – 1277), а владао је Србијом од 1276. до 1282. г, а затим Сремом (1282 – 1316), Београдом, Мачвом, Браничевом и Кучевом, области које су биле северни део средњевековне Српске државе, а на западу до Усоре. У исто време када је грађен манастир Рожањ саграђен и и манастир Ловница.

Археолошким ископавањем 1981. г. у поду порушене цркве пронађени су скелети тројице монаха. Постоје подаци да је манастир срушен у 16. веку, а порушили су га Турци. Мошти тројице монаха данас се чувају у храму Светог Агатоника у Прибоју, код Лопара (Република Српска). Обнова светиње почела је 2008. г. захваљујући иницијативи протојереја-ставрофора, Зорана С. Илића. У акцију иградње укључили су се и многи верници. Темеље је освештао 14. маја 2009. г. протојереј-ставрофор г. Цвико Мојић. Обнову овог манастира водили су свештеници Зоран С. Илић и његов рођак Зоран Р, Илић. Храм је димензија 9х7 м2, иконописац Живорад Илић из Лознице ју је осликао у српско-византијском стилу. Иконостас од јеловог дрвета израдио је Мирослав Мићановић из Бољанића, а иконе је осликао академски сликар Миладин Лукић из Бијељине. Сам комплекс манастира састоји се од храма, конака и спомен чесме подигнуте у спомен петнаест мештана страдалих у последњем отаџбинско-ослободилачком рату. Крај храма је и бунар кога су свештеници озидали и наткрили. У њему, кад је у крају највећа суша, увек има воде. Пред Други светски рат село Рожањ имало је 125 кућа, а у рату (од усташа) страдало је 108 Срба. Данас, сем неколико обновљених кућа, село је сабласно пусто. Ипак, током верских празника, Божића, Васкрса и 14. маја када је слава Светог пророка Јеремије у Рожњу порта манастира ври од верујућих људи. Тада порта и манастир Рожањ оживе, долазе православни верници из свих крајева Републике Српске, Србије, па, и из расејања.

Текст: Зоран ЈАКШИЋ

СРБИ СУ ШАМПИОНИ СВЕТА И У СПРЕМАЊУ СТАРИХ ЈЕЛА

22.06.2025

ПАСТИРСКО ЈЕЛО БЕЛМУЖ И ЛЕПИЊА БЕЗ ПРЕМЦА

Срби могу да се диче са научницима светског гласа, Николом Теслом, Михајлом Пупином, Милутином Миланковићем, Милевом Марић Ајнштајн, најбољим спортистима на свету, кошаркашем Николом Јокићем, тенисером Новаком Ђоковићем, ватерполистом Филипом Филиповићем … али и са специјалитетима за јело из српске кухиње!

Међународни кулинарски магазин „Тејст атлас“ који сваке године објављује најбоље специјалитете из националих кухиња света (прави листу од топ-десет) недавно је чувено, традиционално, пастирско јело СВРЉИШКИ БЕЛМУЖ из планинских крајева југоисточне Србије, које припремају српски сточари од Неготина, преко Сврљига, Књажевца, Сокобање, Пирота до Ниша, прогласио убедљиво најбољим! Ово јело, једно од најбољих оброка са сиром, које деценијама осваја срца гурмана широм света, боље је од грузијског хачапурија (пециво пуњерно сиром и јајетом, друго место) и бугарске банице (по српски, гибаница, лиснато тесто пуњено белим сиром и јајетом, треће место).

Према неким тврдњама, белмуж је добио име по белом сиру и по томе што су га чешће спремали мушкарци, боље речено – мужеви. Прави се од младог овчјег и крављег сира и пројиног брашна. Да би се добио квалитетан белмуж потребно је непрекидно окретање смесе у казану а то може само јака мушка рука.

Белмуж де налази на 3. месту Листе елемената нематријалног културног наслеђа Србије.

Поред белмужа, хачапурија и банице у топ-десет су: саганаки из Грчке (пржени сир, златно хрскав споља, топао и мекан изнутра), аргентинска проволета или гриловани сир (са зачинима који се служи уз роштиљ), француски фонди (са вином и аромом трешњеваче), гурули хачапури, кесадиља или тортиља (пуњена сиром, понекад и другим надевима, па запечена), швајцарски раклет и римска пита (са пекорино сиром и бибером).

У част овог јела се у Сврљигу од 2006. године одржава традиционална манифестација Белмужијада. Спремање овог јела, како се прича, је и обичај који се везује за Ђурђевдан. Припрема се од млека добијеног после муже оваца на овај празник. Уочи празника, у селима брдско-планинског дела власотиначко-црнотравског краја, бере се цвеће, плету венци, прави се белмуж, тада се одвајају јагањци од оваца, почиње и прва мужа. Од тог млека се спремао белмуж. Према веровању због тога овце имају више млека.

Иако је белмуж у прошлости, а и данас је, свакодневна храна пастира југоисточне, па и јужне Србије, ово старо, традиционално јело може се видети често на домаћим трпезама али и у бројним ресторанима у том крају.

Пре две, године, 2023. по оцени Међународног кулинарског магазина „Тејст атлас“ на листи најбољих јела на првом месту се нашла КОМПЛЕТ ЛЕПИЊА, специјалитет који се спрема у домаћој кухињи у западној Србији. У лепињи морају бити искључиво домаћи састојци и пече се у зиданим старинским пећима, а доказано је да је најукусниjа када се ложе букова дрва.

Како се спрема ово јело? Лепиња се засече по хоризонтали, па се доњи део премаже кајмаком. Затим се јаје умути и прелије преко кајмака, па се стави у пећницу да се пече око 10 минута. Пре него што се доњи део лепиње извуче стави се горњи део лепиње у пећницу да се мало загреје. После печења лепиња се прелије загрејаним јагњећим или прасећим претопом, који је важан састојак комплет лепиње.

Како се добија састојак претоп? После печења јагњета или прасета „ухвати“ се прво маст, која мора да се охлади. Пошто се маса охлади, маст изађе на површину, а желатин падне на дно. Претоп може да се добије и печењем јагњета и прасета у пећи. Уз лепињу могу да се додају и разни прилози, а једе се прстима.

Иначе, комплет лепиња је „патентиран“ још шездесетих година у западној Србији, али, угоститељи, који су учествовали у стварању овог гастрономског производа, познат не само у Србији већ и у свету, нису свој рецепт пријавили надлежим органима у писаној форми. Тако да су људи, који су учествовали у прављену овог српског специјалитета остали непознати. Ипак, традиција спремања лепиње, гуманско јело најбоље на свету, са којим се Срби диче, је настављена са колена на колено..

Специјализовани кулинарски магазин „Тејс атлас“ је на своју листу уврстио и српска кулинарска јела, пљескавицу и ајвар. За пљескаицу је важно какав ће укус имати од роштиљ-мајстора. Обично, сви добри роштиљ-мајстори крију тајну које зачине користе при справљању овог кулинарског специјалитета. Притом је битан и начин термичке обраде.

Што се тиче кухиње и справљању разниих јела и специјалитета у Србији се крајеви разликују. У Војводини воле масно и слатко, затим, пециво и јела од теста јер се у овом делу северне Србије највише гаје житарице. У јужној Србији практикују љута јела зачињена паприком, у источној Србији воле храну од сира и сушеног воћа.

Исхрани се у Србији придаје велики значај. Поред специјализованих часописа која пишу о справаљању хране и гурманским специјалитетима на бројним радио и ТВ станицама постоје емисије које третирају ову област.

Занимљиво да на УНEСКО-вој Листи нематеријалног културног наслеђа човечанства налазе се пет елеменаата са Листе нематеријалног културног наслеђа Србије (НКНС), то су: крсна слава, коло, певање уз гусле, злакуско лончарство и шљивовица. То је мали број елемената, који су увршћени на УНEСКО-вој листи нематеријалног културног наслеђа света с обзиром да их Србија поседује бројне. До сада на Листи нематеријалног културног наслеђа Србије имамо 64 елемента. Она се иначе стално допуњава. Многе земље са скромнијом историјом су далеко агресивније и упорније како би представиле свету своје културно наслеђе. Србија треба да следи њихов пример. А то је један од битних задатака сталне делегације Републике Србије при УНЕСКО-у. О неким елементима, који би могли да се нађу на светској Листи пишемо у овом тексту. А не само сврљишки белмуш, који је увршћен на Листу НКНС и у гастрономији има светску репутацију, ту су и комплет лепиња, пљескавица, ајвар … и многи други кулинарски производи, обичајне и социјалне праксе, вештине, извођења. А да би се нашли на светској УНЕСКО-овој листи морају да се прво уврсте на националну Листу НКНС. До сада многи елементи нису увршћени, верјемо да ће ускоро бити.

Зоран ЈАКШИЋ

Фото, архива