МЕНАЏЕР НИКОЛА ИЏАН О ЛЕПОТИЦАМА НА ЕСТРАДИ

10.6.2024

ПОПУЛАРИЈЕ ОД ФУДБАЛЕРА

Један од најпознатијих и најбољих естрадних менаџера на балканским просторима са педесетогодишњим стажом, човек са две адресе у две државе, Никола Иџан, тридесет и две године живи на релацији Приједор – Београд, и данас је веома ангажован. Сарађивао је, а и данас то чини, са најпопуларнијим певачима и певачицама екс Југославије, али и „новим таласом“ . Судбина је хтела да своју дугогодишњу каријеру подели на два дела. Почетком седамедесих година, тачније од 1972. г. када је започео да се дружи са естрадним уметницима па до 1992. године његово место одакле је деловао био је Приједор, где је рођен. Ратни вихор који је почео да се шири Босном и Херцеговином га је те године довео у Београд.

Познато је да је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века радио са најпопуларнијим певачим и певачицама екс Југославије, Шабаном Шаулићем, Здравком Чолићем, Томом Здравковићем, Мехом Пузићем, Зорицом Брунцлик, Шемсом Суљаковић, Недом Украден, Халидом Бешлићем, Недељком Билкићем, Синаном Сакићем, Зораном Калезићем, Оливером Драгојевићем, популарном фолк-групом “Јужни ветар“ (Драгана Мирковић, Шемса Суљаковић, Миле Китић, Синан Сакић, Кемал Маловчић) … Али, мало њих зна да је успешно учествовао и у органаизацији избора за „мис“. То је било његово друго ангажовање, која је било атрактивно, али не и комерцијално.

-Осамдесетих година у сарајевском првом ју-таблоиду „Ас“главни и одговорни уредник био је чувени, Џавид Хусић, некадашњи новинар београдске „Политике“ и дописник из Лондона и Вашингтона. После Београда у Сарајеву Хусић је био новинар сарајевских „Вечерњих новина“ и глодур ревије „Свијет“. Пошто сам на својим турнејама повремено ангажовао и некадашње мисице, које су освајале титуле „Мис Југославије“ и „Мис БиХ“ он ме је замолио да кад год могу да организујем кастинг у било ком граду и да најлепше дјевојке пријавим за избор. То сам радо чинио, кад год ми се указала прилика. Јер у то време, мисице су биле популарније од фудбалера –говори Никола.

Изабране мисице су биле учеснице бројних турнеје и концерата, које је организовао Никола Иџан. Најпознатије међу њима биле су: Алма Екмечић из Сарајева „Мис БиХ 1974“ и друга пратиља „Мис Југославије“ исте године, Ана Сасо из Сплита „Мис Југославије 1982“ и Динка Делић, из Зенице „Мис Југославије 1984“.

Алма Екмечић из Сарајева „Мис БиХ 1974“ и Никола

Али, доласком у Београд почетком деведесетих година многе ствари су се измениле што се тиче естраде. Певачи, некада амбасадори дружења и лепих дешавања, затворили су се у своје републичке међе, које су некад биле само административне линије а сада су постале – границе! Политика је учиниа своје.

-Долском у Београд морао сам из почетка. Морало се нешто радити да би се преживело. Жена, деца, требало је то хранити. Додуше, остала су стара познанства и везе, али Београд није Приједор. Пре тридесет и две године, када сам дошао из Приједора у Београд, због ратних дешавања у Босни и Херцеговини, мало су се људи бавили музиком, никоме је због ситуације која владала на просторима Југославије, није било до песме. Пошто нисам желео да седим скрштених руку, да гледам у небо и од Бога да тражим помоћ, почео сам да организујем хуманитарне концерте. Моја прва акција је била да прикупим новчана средства за децу Подкозарја у БиХ. У Београду сам окупио скоро целу српску естраду, у земунској хали „Пинки“ певали су: Гордана Лазаревић, Драгица Радосављевић Цакана, Биљана Јевтић, Аца Илић, Беки Бекић, Јелена Броћић, Раде Јоровић, Слађана Ристић, Зоран Василић, Лепи Мића, Брзи, Пашко Хандановић … То је био догађај о којем се дуго причало у Београду – присећа се тог времена Никола Иџан.

-А онда је изненада дошао позив једне фирме „Фот борас“ да им помогнем да ангажујем певаче за музички део програма на којем се бира „Мис манекенке Југославије“. Директор „Фод бораса“, Стево Миросављевић, пословни човјек из Градачца (БиХ), и познаати фудбалер сарајевског „Жељезничара“, популарни Никола Никић, понудили су ми да се укључим у организацију. Наравно, није ми било тешко, искористио сам стара познанства и у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду ангажовао сам неколико певача – каже Никола.

Затим су дошли избори „Мис ЈУ“ 1993, 1994. и 1995. г. Иако је прошло доста времена од тих догађаја и данас се често прича о њима. „Мис ЈУ ‘93.“ била је Драгана Граховац, следеће године титулу „Мис ЈУ ‘94.“ освојила је атрактивна Јелена Куртовић, а на избору „Мис ЈУ ‘95“ за најлепшу девојку је изабрана Новосађанка, Тијана Сремчевић. У Бањој Луци 1997. г. организовао сам и „Мис српских земаља“.

Сања Ђорђевић и Никола

-Избор 1995. г. је био гала догађај у београдском „Хајату“ уз директан пренос на јавном сервису Радио-телевизије Србије, што никад ником до тада и касније није успело. Програм је водио чувени Мића Орловић, а певао је легендарни Сарајлија, Драган Стојнић! Приредбу је режирао један од најбољих српских режисера Станко Црнобрња. Било је у плану да победнице иду у Лондон на светско такмичење, али, пошто је Југославија била под ембаргом девјке нису отишле. Тек, 1996. г. је укинут ембарго, али тада ја више нисам радио изборе – каже Никола.

Од 1995. г. Никола се враћа првој љубави, организацијом наступа познатих певача и певачица. Наставља сарадњу са једним од најпопуларнијих певача на балканским просторима, Шабаном Шаулићем, па, са Митром Мирићем, Синаном Сакићем, Милетом Китићем, Видом Павловић, са „новим таласом“, Вики Миљковић, Секом Алексић, Џејом Рамадановским …

-Када бих међу певачицама требало да изаберем најлепше тешко бих могао да учиним а да неку не повредим. Свака има свој квалитет. Поред Алме Екмечић, која је била и званично „Мис БиХ“, међу најлепшим певачицама са којима сам сарађивао је била Уснија Реџепова, Весна Змијанац, Шемса Суљаковић, Лана, Дина Барјактаревић, Стоја, Сања Ђорђевић … Често сам сарађивао и са Сузаном Манчић, која је била водитељка, али, понекад је знала и да запева. Ипак, мислим да је непревазиђена Силвана Арменулић, која је била права дама и на сцени и ван ње. Са њом сам сарађивао на почетку каријере, штета настрадала је када је била на врхунцу популарности. Нисам имао среће да дуже сарађујем са њом. Кад би ме неко питао да ли је лакше организовати концерте и турнеје са певачима или са певачицама мој је одговор – са јачим полом је лакше. Певачице су некако избирљивије, захтевније – завршава са нама кратку причу Никола Иџан.

И зато последњих петнаест година Никола Иџан ради искључиво са највећом живом српском фолк-звездом Мирославом Илићем. Њему организује гостовања широм бивше СФРЈ, по Србији, БиХ, Северној Македонији, Хрватској, Црној Гори, Совенији … суседним државама, па, чак и у Аустралији и САД.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Јакшић и приватна архива Н. Иџана

Leave a Reply

Your email address will not be published.

U BEOGRADSKOJ GALERIJI CENTAR ODRŽAN ZANIMLJIV DOGAĐAJ

26.05.2024

MODNO-SLIKARSKI PERFORMANS

U beogradskoj galeriji Centar, popularnom Čumićevom sokačetu, 11. maja tri mlade umetnice: modna dizajnerka Jelena Zlatković Veličković i dve slikarke, Marija Đuričić I Kristina Pištinjat su predstavile svoj zajednički projekat, modni performans i izlozbu slika, crteža i instalacije.

Dok je Jelena pokazala gostima svoje uniktne i jedinstvene haljine, koje su nosile manekenke, mlade slikarke, poznate u svetu umetnosti, Marija i Kristina su se predstavile svojim crtežima , slikama i instalacijom.

-Naša ideja je bila da se spoje dva umetnička sveta veome bliska, slikarstvo i moda. A cilj nam je bio da u istom trenutku doživimo i posetilac performansa slikarstvo i modu kao celinu, koja spaja unutrasnji svet umetnika – kaže modna dizajnerka Jelena Zlatković Veličković, koja je predstavila svoje unikatne haljine ovim modno-slikarskim performansom, pa, dodaje:

-Haljine su unikatne, ručne izrade, sa dosta aplikacija i ukrasa, kolorit je sveden na srebrnu boju, koja dominira, jer je ona boja svetlosti, snage, mudrosti i veštine, zatim, svedene su i tamne boje poput sive, kraljevsko-plave i crne. Boje koje se koriste na crtežima prate kolorit haljina,kao što i aplikacije na haljinama prate ekspresiju linija i oblika na crtežima. Sve je upotpunjeno i nakitom koji prati tematiku i kolorit izložbe.

-Na slikama su korišćene razne tehnike, osim crtanja tušem, neke slike su upotpunjene komadićima stakla ili metalom kojima je prikazano bogatsvo linija. Instalacija je predstavljena na komadima materijala koji su upotpunjene crtežom tako da su u prostoru objedinjene sa haljinama koje su nosile manekenke – kažu mlade i uspešne slikarke Marija I Kristina.

Tema ove zajedničke izložbe je linija koja je osnova likovnog izražavanja, od koje sve počinje, svaka slika ili dizajnersko rešenje. Linija se manifestuje eksplozivno kroz sve radove. Kroz različite instalacije, crteže i odevne predmete umetnice izražavaju dinamičnost linije koja energično pulsira kroz prostor.

-Ova izložba je poziv mladima i onima koji vole modu i slikarstvo na istraživanje unutrašnjeg i spoljašnjeg umetničkog sveta, koji je u nama i oko nas – kažu uglas mlade umetnice, Jelena Zlatković Veličković, Marija Đuričić I Kristina Pištinjat.

Uspešno svoj zadatak na ovom modno-slikarskom performansu, obavile su modeli: Drena Mršić, Dina Vučaj,Teodora Momirović, Anđela Jelisavljević, Dejana Đorđević Suzana Stefanović I Nađa Petronić.

I za kraj, ovaj modni hepening Jelene Zlatković Veličković, koji su upotpunile slikarskim radovima mlade avangardne umetnice, Marija Đuričić i Kristina Pištinjat protekeo je u veseloj, opuštenoj atmosferi. Među gostima, pored onih koji se bave modom i slikarstvom, primećeni su brojni seniori ljubitelji ovakvih dešavanja, ali, i oni mlađi, koji su sa velikom pažnjom pratili ono šta se događa. Možda će neko od njih za koji godinu pokušati da krenu Jeleninim stopama, neko, pak, Kristininim i Marijinim. Nikad se ne zna.

Domaćica ovog modnog performansa, izložbe slika, crteža i instalacije, Jelena, je te večeri, na opšte iznenađenje i oduševljenje gostiju zasvirala na gitari, a bogme, i zapevala. I počastila goste, ićem i pićem. A bilo je razloga.

Ovaj neobičan kulturni kolaž, spoj mode i slikarstva svima se dopao. Nadamo da će nas uskoro, nekom drugom prilikom i nekim drugim povodom, Jelena, Kristina i Marija ponovo – obradovati.

Zoran JAKŠIĆ

Foto, Radislav Čakovan i Marko Papajić

Leave a Reply

Your email address will not be published.

GORE