СЕСТРЕ ГОБОВИЋ, ОСВЕЖЕЊЕ НА СРПСКОЈ МУЗИЧКОЈ СЦЕНИ

24.02.2024

ЛЕПОТА ЈЕ У ТРАДИЦИЈИ

Певачице сестре близнакиње, Марина и Марија Гобовић, које негују искључиво српску етно-музику, већ дуже време плене пажњу љубитеља изворног, традиционалног, звука. Песме, које снимају углавном су познате, квалитетне, које су увршћене у српску музичку баштину, али, има их и новокомпонованих базиране на изворном мелосу.

Све су песме, које изводе сестре Гобовић урађене у модерним аранжманима, са пуно ритма. Марина и Марија  представљају право освежење на музичкој сцени Србије. Идеја да се традиционалне, изворне, али и друге компоноване нумере у духу изворног мелоса снимају у  бржим ритмовима, није новина, одавно се практикује. У том  фазону многи певачи и групе су се опробали. Сестре Гобовић тим песмама дале су нову димензију, обрађују, снимају и изводе познате традиционалне песме, само сада “набијене” аранжманима и бржим ритмовима, које имају своју публику. Углавном  млађу. Међу песмама, које певају  има и новокомпонованих, али, и оне морају да се базирају на изворном звуку и на српској музичкоиј традицији

Ево неколико песама, које су  најчешће на репортоару сестара Гобовић, “Ајде, Јано”, “Зори  зора”, “Пробуди се Стојане”, “Ружо румена”, “Девојачко вече”, “Нишка бања”, “Жубор вода жуборила”, “Своја сам” (са трубачима Дејана Илића), “Дунавка”, “Бојарка”, “Јутроос ми је ружа процветала”, “Трубе циганске” (компоновао Милутин Поповић Захар) …. На репортоару имају песме и из других држава на Балкану.

Марина и Марија Гобовић су рођене у Београду, 11. августа 1984. године. Музиком се баве од пете године, пре него што су пошле у основну школу. Имају осново музичко образивање, завршиле су и Правни факултет. Обе су запослене, Марина ради у предузећу “Електроизградња”, а Марија у Министарству одбране Србије

И поред тога што су запаослене остало слободно време посветиле су музици. До сада су издале два албумa. На првом албуму “Зора”, музику је компоновао и писао текстове Саша Милошевић Маре. Касније издале су и други албум “Пробуди се” (аутори су били Андреј Андрејевић, етномузиколог, композитор и продуцент и Милош Павловић, пијаниста и доцент на Факултету музичке уметности у Београду).

Атрактивне и лепе сестре Гобовић нису запоставиле ни промотивну активност. За организацију њихових концертних наступа бринула се позната продуцентска кућа “Мјузик стар продакшн” (директор Рака Марић). Она им је организовала веома успели солистички концерт у београдском Центру “Сава” под називом “Лепота је у традицији”. Са овом продуцентском  кућом сарађују највеће звезде из Србије и са простора екс Југославије, Цеца Ражнатовић, Горан Бреговић, група “Смак”, Северина, Харис Џиновић, Јелена Розга …  До сада су сестре Гобовић наступале са многим познатим инструменталистима, Мишом Мијатовићем, Банетом Ђокићем, Владом Пановићем, Љубишом Павковићем … Марина и Марија су годинама певале и “пекле занат” у Културно-уметничком друштву “Бранко Цветковић” из Београда, гошће су често бројних радио и ТВ емисија. Иза њих су многи наступи у Србији и иностранству. Године 2013. учествовале су и на Драгачевском сабору трубача у Гучи, певале су  са трубачким оркестром Дејана Петковића. На многим  фестивалима окитиле су се бројним наградама.

Мерина и Марија Гобовић имале су 2015. г. веома успели наступ у Санкт Петербургу, испред чувеног музеја “Ермитаж”. Годину дана касније, 2016,  добиле су позив да са својим оркестром “Гобо систерс бенд” наступе у неколико градова Русије. Ту су и бројни наступи по Европи, у Швајцарској, Грчкој, Турској, Немачкој, САД … 

Већ дуже време су солисткиње Радио Беогртада пошто су прошле на аудицији за солисте ове еминентне радио станице. Аудицију је  организовала позната интерпретаторка народне музике, Мерима Његомир уредник музичке продукције Захваљујући томе снимиле су и неколико трајних песама за архив ове најпознатије и најстарије медијске куће на Балкану. Сестре Марина Марија Гобовић, јединствен женски етно-дует у Србији из дана у дан постаје све популарнији. А разлог је што је њихов избор песама добар,  интерпретација квалитетна, а сарадници са којима раде, музичари, композитори, текстописци и аранжери мајстори свог заната. Када се све ови чиниоци саберу успех не може изостати.

Поред бројних признања и награда, које су раније добијале, после америчке турнеје која је трајала од Савиндана до Сретења за Марију и Марину Гобовић стигло је још једно вредно признање. Поводом Дана државности, 15. фебруара 2024. године Указом председника Републике Србије г. Александра Вучића одликоване су сретенским орденом – Златном мердаљом за заслуге.

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Ј. и приватна архива сестре Гобовић

Leave a Reply

Your email address will not be published.

ПРОСЛАВЉЕН 15. ФЕБРУАР – ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

21.02.2024

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК И СРЕТЕЊСКИ УСТАВ

Република Србија је 15. фебруара на Сретење обележила велики спрски празник – Дан државности. Тог датума је 1804. године обновљена српска државност, а Србија је тако почетком 19. века и закорачила у нововековну српску државу. На Сретење 1804. године, пре 220 година, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића, позатијег у народу као Црни Ђорђе (Карађорђе) за вожда, предводника српских устаника у Првој српској револцији (Први српски устанак)

Дан уочи Дана државности са зидина тврђава Калемгдана у Београду, Петроварадина у Новом Саду и Нишу на којима су вековима војевали српски јунаци борећи се за слободу, истину и правду одјекнули су артиљеријски плотуни најављујући сутрашњи велики српски слободарски празник. Устанак, који је предводио Карађорђе је био први устанак на тлу Европе, коју је већим делом поробила Турска царевина. Прича се да су великом Ђорђу Петровићу и његови устаници као исприрација била француска буржоаска револуција 1789. године.

Да не заборавимо прва српска средњовековна држава створена је 1219. године под владавином Стефана Немањића Првовенчаним (1166 – 1227). Династија Немањића је владала Србијом више од два века. Карађорђе Петровић је устанком 1804. г. само обновио Српску државу, која је дуго била под турском влашћу.

Истог дан, али тридесет и једну годину касније, на Сретење је 1835. донет је и први Устав Књажевине Србије. Његов творац био је Димитрије Давидовић. Због тога што је у Европи био најдемократичнији устав био је кратког века!?

Дан државности председнику Репубике Србије господину Александру Вучићу честитали су многи државници света, међу њима председник САД г. Џо Бајдер, председик Руске Федерације, Владимир Путин, председник Кине, Си Ђинпинг, Француске, Мануел Макрон и други.

Поводом Дана државности први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић упутио је грађанима Србије честитке и најбоље жеље:

-Пре тачно 220 година, у Орашцу, Србија је кренула путем борбе за слободу и изградње своје модерне државе. Сретење је наш највећи државни празник када славимо вековну тежњу нашег народа за слободом и независношћу и када се сећамо свих који су уградили себе у државну традицију Србије. Сваког 15. фебруара имамо чиме да се поносимо, јер Србија је снажна и слободна земља, а наш народ има јасну перспективу живота у миру и сталном напретку – написао је у честитки г. Ивица Дачић.

Први је, 15. фебруара, Никола Селаковић, министар у Влади Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положио венац на Споменик Незнаном јунаку и уписао се у Спомен књигу.

-Важно је да се на Сретење сретнемо сами са собом, подвучемо линију и видимо шта смо у претходних годину дана урадили, да и ми као народ будемо бољи и да наша држава буде боља. Срећан сам што претходних година, сваки пут када сводимо тај биланс, можемо да видимо да је Србија напредовала и да је боље место за живот – рекао је он у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије..

Нагласио је да би требало да будемо поносни на наше претке Милоша и Карађорђа, који су желели да обнове српску државу јер су знали да без своје државе нема ни слободе.

Централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју је предводио потпредседник Владе Србије и министар одбране, као изасланик председника Републике, Милош Вучевић одржана је у Орашцу. После помена Карађорђу и устаницима, који је служио епископ шумадијски г.Јован, венце на споменик вођи Првог српског устанка, положили су изасланик председника РС, г. Милош Вучевић и председник Републике Српске г. Милорад Додик, након чега је интонирана химна „Боже правде“. После пригодних говора, који су одржали Ивица Дачић, Милорад Додик и Милош Вучевић, изведен је уметнички програм, а церемонија на Опленцу се завршила хорском песмом „Востани Сербие“.

Епископ шумадијски Јован поручио је у Орашцу на централној државној церемонији поводом Дана државности Србије, да народ који се не сећа својих претходника и прошлог времена није достојан ни садашњости, нити будућности.

Изасланик председника Републике Србије, потпредседник владе и министар одбране г. Милош Вучевић изјавио је у Орашцу, да личност сваког човека, његову садашњост и будућност формира прошлост, као путоказ како ћемо ићи напред.

-Постоји нешто што нам струји кроз крвоток, кроз мишиће и кроз организам. Нешто што надахњује нашу душу, нешто што нас држи и вуче напред. То нешто, драги пријатељи, је вера. Вера је све. Вера у себе и свој род. Вера у брата, у мајку, у оца. Вера у Бога, у народ – рекао је Вучевић

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Орашцу да је уверен да је јединство српског народа непоколебљиво и неуништиво, где год се народ налазио и поручио да Срби треба да се у вредносном смислу окупе у ономе што представља српски свет.

-Да без икаквих оклевања држимо до свог идентитета, до свог језика, писма, своје националне припадности, своје вере, своје крсне славе. И да не дозволимо никада никоме да нам то оспори, где год – рекао је г. Милорад Додик и додао је да је јединство српског народа непоколебљиво.

-Да је оно (јединство) васионско, да оно у себи има све оно што нас учи вера. И све оно што смо кроз традицију преносили с колена на колена – рекао је Додик.

У здању Старе скупштине у Крагујевцу, где је 1835. године донет Сретењски устав, одржана је Сретењска академија, којој је присуствовала премијерка госпођа Ана Брнабић.

Академија је почела интонирањем химне Боже правде, у присуству бројних министара Владе Србије и представника локалне самоуправе, а присутни су били и представници Републике Српске.

Званицама се обратио председник Пивременог органа града Крагујевца Никола Дашић, а сретењску беседу је одржала председница владе Ана Брнабић. Академији је присуствовао, Арно Гујон директор Управе за сарадњу са Србима у расејању и у региону.

У уметничком делу програма је изведен драмски приказ у којем су учествовали глумци Књажевско-српског театра, чланови Центра за неговање тадиционалне културе „Абрашевић“ и Градског хора „Лицеум“. Драмски приказ „Културна дипломатија“ режирао је Младен Кнежевић по тексту Владимира Ђорђевића.

Председница Владе Србије Ана Брнабић је у Крагујевцу на традиционалној Сретењској академији рекла да је Сретењски устав прокламовао темељне вредности нашег народа – слободу, независност и мирољубивост.

-Идеје и идеали садржани у Сретењском уставу одлучно су и јавно прокламовали темељне вредности које већ вековима баштини наш српски народ. Слобода, независност, мирољубивост само су неки од идеала вешто инкорпорираних у садржај Сретењског устава – нагласила је Ана Брнабић у Сретењској беседи.

Поводом Дана државности Србије – Сретења, председник РС г. Александар Вучић доделио је више одликовања заслужним појединцима и установама у Србији, Републици Српској, Црној Гори и иностранству.

Одликовани су:

1. Берге Бренде Орден српске заставе, први степен

2. Чен Бо, председница Кинеског института за међун. односе Орден српске заставе, први степен

3. Раул Бартоломе Молина, амбасадор К.Шпаније у РС Орден српске заставе, први степен

4. Владимир Толстој Орден српске заставе, први степен

5. Мохамед Набхан Орден српске заставе, други степен

6. Федор Росоха Орден српске заставе, други степен

7. Валериј Бриљов Орден српске заставе, други степен

8. Хари Алекс Рус амбасадор Мађарске при СЕ Орден српске заставе, трећи степен

9. Сиљан Мицевски, постхумно Орден српске заставе, трећи степен

10. др Мојмир Врлик, почасни конзул у Словачкој Орден српске заставе, трећи степен

11. Роман Стракош, Златна медаља за заслуге

12. Такаши Шимизу, Златна медаља за заслуге

13. Зоран Богдановић, Златна медаља за заслуге

14. Центар „Цаса дел Соле“ Златна медаља за заслуге

15. Блаженка Тривунчић, проф. српског језика и књиж. на Унив. Сорбона, Златна медаља за заслуге

16. др Весна Цидилко, слависта и пензионисани професор, „Хумболт“ универзитет у Берлину, Златна медаља за заслуге

17. Маурицио Маник, Златна медаља за заслуге

18. Клаудио Тонели, Златна медаља за заслуге

19. Зоран Јовановић, Златна медаља за заслуге

20. др инж. Милоје Ж. Милићевић, Златна медаља за заслуге

21. Радомир Путниковић, Златна медаља за заслуге

22. др Марко Лопушина, Златна медаља за заслуге

23. проф. Светлана Матић, Златна медаља за заслуге

24. Ђузепе Закарија, новинар и хуманиста, постхумно Златна медаља за заслуге

25. Теслин научни центар у Ворденклифу, Златна медаља за заслуге

26.Франсоа Горуел, Златна медаља за заслуге

27. Хуманитарна организација „Мали свет Канада“ из Торонта, Златна медаља за заслуге

28. др Ма Сипу, историчар, Златна медаља за заслуге

29. др Александар Ђого, Сретењски орден, трећи степен

30. Марко Ковач, Орден српске заставе, други степен

31. Радомир Уљаревић, Сретењски орден, трећи степен

32. Ненад Стевандић Сретењски орден, први степен

33.Споменко Гостић, постхумно Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна
34. Народно позориште Републике Српске, Сретењски орден, други степен

35. Никола Пејаковић, Карађорђева звезда, први степен

36. Биљана Чекић, Карађорђева звезда, други степен

37. Богословија „Света три Јерарха“ у манастиру Крка, Сретењски орден, трећи степен

38. Клиничко – болнички центар Косовска Митровица, Сретењски орден, други степен

39. Игуманија Пећке Патријаршије Мати Харитина (Пантић), Сретењски орден, први степен

40. прим. др Славко Крстић Сретењски орден, трећи степен

41.Милош и Стефан Стојановић Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

42. Павлина Радовановић, Карађорђева звезда, трећи степен
43. Академик Влада Урошевић, Сретењски орден, први степен

44. Академик Зоран Л. Ковачевић, Сретењски орден, први степен

45. Академик Бела Балинт, Сретењски орден, први степен

46. Академик Нинослав Радовановић, Сретењски орден, први степен

47. Академик Рајко Кузмановић- Република, Српска Сретењски орден, први степен

48. Епископ нишки господин Арсеније (Главчић) Сретењски орден, други степен

49. Манастир Тумане, Сретењски орден, трећи степен

50. Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија Грчке православне цркве господин Дамаскин Сретењски орден, други степен

51. Летопис Матице српске ( 200 г) Сретењски орден, први степен

52. Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача (165 г), Сретењски орден, први степен

53. Основна школа „Драгојло Дудић“ (160 г) Сретењски орден, први степен

54.ОШ „Степа Степановић“ Текериш ( 140 г) Сретењски орден, први степен

55. Музеј града Београда (120 г) Сретењски орден, први степен

56. Политика (120 г) Сретењски орден, први степен

57. Клиника за гинекологију и акушерство – ( ГАК Вишеградска) ( 100 г) Сретењски орден, први степен

58. Радио Београд ( 100 г) Сретењски орден, први степен

59. Кошаркашки савез Србије – КСС ( 100 г) Сретењски орден, први степен

60. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у БГ ( 85 г) Сретењски орден, други степен

61. Вечерње новости ( 70 г) Сретењски орден, први степен

62. Институт за нуклеарне науке „Винча“ ( 75 г) Сретењски орден, други степен

63. Институт за ментално здравље ( 60 г) Сретењски орден, други степен

64. Галерија Дома Војске Србије ( 70 г) Сретењски орден, други степен

65. Филмске новости ( 80 г) Сретењски орден, трећи степен

66. Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник ( 70 г) Сретењски орден, трећи степен

67. Хор РТС-а „Колибри“ ( 60 г) Сретењски орден, трећи степен

68. Школа за музичке таленте у Ћуприји ( 50 г) Сретењски орден, трећи степен

69. мр. Вера Ковач Виткаи Карађорђева звезда, први степен

70. Никола Китановски Карађорђева звезда, трећи степен

71. Јасмина Јанковић Карађорђева звезда, трећи степен

72. Мирко Кодић Златна медаља за заслуге

73. Лепа Лукић Златна медаља за заслуге

74. Јан Немчек, градитељ виолина Златна медаља за заслуге

75. Селомир Марковић Златна медаља за заслуге

76. АКУД Универзитета у Београду „Шпанац“ Златна медаља за заслуге

77. Леонтина Пат Златна медаља за заслуге

78. Марина и Марија Гобовић Златна медаља за заслуге

79. Група „Кербер“ ( 40 година) Златна медаља за заслуге

80. Зорица Брунцлик Златна медаља за заслуге

81. проф. др Светлана Вујовић Карађорђева звезда, први степен

82. Катарина Карађорђевић Карађорђева звезда, први степен

83. проф. др Драган Радовановић Карађорђева звезда, други степен

84.проф. др Зоран Радовановић Карађорђева звезда, други степен

85. проф. др Драгана Вујић Карађорђева звезда, други степен

86. проф. др Ђуро Мацут Карађорђева звезда, други степен

87. проф. др Миодраг Грбић Карађорђева звезда, други степен

88. др Горан Вукомановић Карађорђева звезда, трећи степен

89.Даворка Чанчаревић, диспечер Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

90.Марко Родић, диспечер Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

91.Роберт Острогонац, машиновођа Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

92. Јасмина Филић, мајка дванаесторо деце Златна медаља за заслуге

93. Томислав Момировић Златна медаља за заслуге

94. Дејан Стошић Златна медаља за заслуге

95. Александра Ковач Карађорђева звезда, трећи степен

96. Дејан Милојевић, постхумно Карађорђева звезда, први степен

97. Прехрамбена индустрија Будимка доо Пожега Златна медаља за заслуге

98. Породична фима „Ауто Мирко“ Прокупље Златна медаља за заслуге

99. Друштво за информатику Србије Златна медаља за заслуге

100.Саладин Куртагић (са Пештера) Златна медаља за заслуге

101.Снежана Паунић ( из Бадовинаца) Златна медаља за заслуге

102.Горан Радевић, постхумно ( погинуо 1999. на КиМ) Орден заслуга за одбрану и безбедност,први степен

103. Томислав Фатић, постхумно ( погинуо 1998. на КиМ), Орден заслуга за одбрану и безбедност, први степен

104.Оливер Зајић, постхумно ( погинуо 1998. на КиМ) Медаља за храброст „Милош Обилић“, златна

105.Владимир Јанковић ( повређени полицајац) Златна медаља за ревносну службу

106. Јовица Спајић ( САЈ ) Златна медаља за ревносну службу

107. Припадници Министарства одбране (МО) и војске Србије (110 лица)

Приликом доделе признања највише аплаузе је добила мала Павлина Радовановић из Орховца (Косово и Метохија), која је својим патриотским и родољубивим песмама, анђеоским гласоом освојила сва срца Срба, и не само њихових.

Посхумно је одликован, Споменко Госпић, најмлађи борац Војске Републике Српске, који је погинуо 1993. г. у одбрамбено-отаџбинском рату када је имао само петнаест година.

Спектакл прославе Дана државности Републике Србије је остављен за крај дана када је у многим градовима Србије и Републике Српске оргаиизован ватромет. Истовремено је у четири највећа града, Београду (са куле Београда на води), Новом Саду (са Петроварадинске тврђаве), Нишу (са зидина Тврђаве) и Крагујевцу (поред реке Лепенице) отпочео величанствени ватромет, који је трајао скоро седам минута (?!) уз визуелно-музичке ефекте и песму Данице Црногорчевић „Весели се српски роде“, трубаче и кола. У Републици Српској ватромет је оргранизован у Бањалуци, Источном Сарајеву, Приједору, Добоју, Требињу, Зворнику, Бијељини, Новом Граду …

Два дан, 15. и 16. фебруара и Гугл је био у бојама српске, црвено, плаво, беле заставе, одајући тако пошту свим Србима, славећи са њима Дан државности Србије.

Припремио, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Ј. и МО

Leave a Reply

Your email address will not be published.

GORE