ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА “БУЦИНИ ДАНИ”

ПОДСЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКАНЕ НАРОДНЕ МУЗИКЕ

24.7.2023

Центар за културу Барајево је и ове године организовао традиционалну музичку манифестацију “Дани Буце Јовановића, Радоја Митровића Барајевца, Илије и Милије Спасојевиће”, или скраћено “Буцини дани” у знак сећања и поштована на живот и дела познатих великана и уметника, који су у дали немерљив допринос у очивању српске народне музике и кола. Манифестација под слоганом из стихова једне песме Будимира Буце Јовановића “Рашири руке, о мајко стара” одржана је у центру Барајева 20. јула, на којој су узели учешће познатији извођачи народне музике и инструменталисти, Гордана Лазаревић, Нада Топчагић, Снежана Снеки Бабић, Ера Ојданић, Миланче Радосављевић, Шеки Турковић, Раде Петровић, Славиша Вујић, Радослав Родић Роки, Сара Попов, Миленко Живковић, Цвеле Радовановић, Неђо Костић, Саки Ћосовић, Васо Божић, Добрица Ненадовић Баћан, Саша Мркањ, Раде Гајић, Дејан Јекнић, Лазар Стаменић, Тића Васић … Познати водитељ Горан Милошевић је пригодном беседом поздравио све присутне и речима подсетио присутне на великане и уметнике из околине Барајева, за које се говори да су створили специфичан “липовички стил” у народној музици… Све извођаче је пратио Народни оркестар под управом маестра Зорана Влајића.

Идејни творац ове манифестације је певач Љуба Недељковић. До пре две године “Дани Буце Јовановића, Радоја Митровића Барајевца, Илије и Милије Спасојевића” одржавани су у Гунцатима, родном селу Буце Јаованића на фудбалском стадиону, да би од недавно организацију преузео Центар за културу Барајева. Овом музичком догађају је присуствовао и син познагог аутора, Милош Јовановић.

Један од најпознатијих менаџера на српској естрадој сцени, Гаги Штрбац, који је за “Буцине дане” ангажовао бројне популарне певаче, о овој музичкој манифестацији, каже:

-Радо се одазивам да учествујем у организацији овог музичког догађаја јер је привилегија да на њему ангажујем певаче са којима годинама радим и налазе се у самом врху по популарности. Већина њих изводе традиционалну народу музику, али и ону која је компонована у духу српског изворног мелоса. Овом приликом бих похвалио и одличну сарадњу коју имам са Весном Ранковић, директорком Центра за културу Барајева. Надам се да ће она и убудуће бити успешна.

Будимир Буца Јовановић (1931 – 1987) рођен је у насељу Гунцати, музиком се бавио више од четрдесет година. Већ као шестогодишњи дечак почео је да свира на хармоници, а први учитељ му је био отац, који је и сам био хармоникаш. Касније се школовао код Илије Сасојевића и Стевице Станковића. Са тринаест-четрнаест година бави се полупрофесионално музиком, свира углавном на свадбама, вашарима, игранкама.

Велики музички зналац, Буца Јовановић од 1951. године ради у Радио Београду, да и од 1963. године оформио свој оркестар са којим је радио скоро до одласка са животне сцене. Године 1967. издао је лонг-плеј плочу за Продукцију грамофонских плоча Радио-телевизије Београд са четири кола (“Момачки заплет”, “Гружанка”, “Гунцатско коло” и “Лазаревачко коло”). Постхумно је 2019. г. добитник признања “Национални естрадно-музички уметник”, који му је доделио Савез естрадно-музичких уметника Србије.

Будимир Буца Јовановић је највише компоновао за краља народне музике, Шабана Шаулића (“Био сам пијанац”, “Како си мајко, како си оче”, “Дајте ми утјеху”, “Ниси дошла када сам те звао”, “Не питај ме како ми је друже”, “Зашто се љубав за љубав не враћа” …), Бору Спужића (“Ој, Дунаве, плави”, “Дођи , ублажи бол срца мог” ..), Виду Павловић (Теку часи бола”, “Не спремај мајко дарове”, “Усамљена жена”, “Никада више, никада” …), Лепу Лукић, Силвану Арменулић, Зорана Калезића (“Како је лепо у мом крају”, “Успомено из младости моје” …), Гвоздена Радичевића, Предрага Живковића Тозовца, Добривоја Топаловића, Зорицу Брунцлик, Аземину Грхић, Бору Дрљачу, Шекија Турковића, Еру Ојданић, Николу Урошевића Геџу …

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фотографије, архива Зоран ЈАКШИЋ и Р. Гајић