15.02.2024
ПОДСЕЋАЊЕ НА ЈУНАЧКУ ПРОШЛОСТ СРПСКОГ НАРОДА
Дом Војска Србије последњих година постаје једно од најважнијих културних места у Београду. Поред бројних изложби у две галерије, Малој и Великој, промоција књига, музичких вечери озбиљне и поп музике, филмских предства, разних предавања, ту су у позоришни комади у којима наступају најпознатији глумци
У новембру 2017. г. смо имали прилику да присуствујемо хит – позоришној представи, “Солунци говоре”, која нам на сликовит начин описује догађаје и људе који су били учесници наше најпознатије историјске епопеје. Борећи се Војска Краљевине Србије у отаџбинском и ослободилачком Великом рату, желела је да очува и спасе Србију од највеће пошасти двадесег века, од сила осовине, Аустроугарске, Немачке и Бугарске.
Историјска драма,писца Антонија Ђурића “Солунци говоре”,преточена је у позоришну представу. Њу је у новој драматуршкој обради режирала Цисана Мурусидзе (помоћна режисерка Бранка Зорић Васовић), а. Изводили су је млади глумци Академије уметности из Београда и Академије уметности из Бањалуке, Маја Ђајић, Саша Симовић, Стефан Ковачевић, Иван Перковић, Дарко Ивић, Данило Керкез и Срђа Бјелогрлић. Ови млади глумци у представи играли су многе ликове, учеснике Великог рата, Милунку Савић, Љубицу Чакаревић, Софију Јовановић, Будимира Давидовића, Миладина Милетића, Мијата Гредељевића, Војина Марјановића, Чеду Поповића, Тадију Пејовића, Милана Гвозденовића, Вукашина Вукотића, Огиста Албера, Лисијена Рејна, Алексу Ристића, Живојина Лазића, Ивана Ивановића, Живојина Товаревића, Милорада Томића …Продуцент представе је био Душан Ђоковић, сценограф Драган Стојков, а костимографкиња Драгана Пурковић Мацан, за сценски покрет је била задужена Рената Агостини, а за избор музике Цесана Мурусидзе.
Током представе, преко видео-бима, представљали су се неколико занимљивих историјских личности. Глумац Иван Босиљчић се појавио у улози регента и престолонаследника Александра Карађорђевића, Миодраг Радовановић Мргуд тумачио је црногорског краља Николу Првог Петровића, говор Арчибалда Рајса пренео је публици глумац Атанасије Узуновић, поруку српске мајке казивала је Бранка Зорић Васовић. У представи је коришћен снимак Васе Пантелића, који говори познату заповест мајора Драгутина Гавриловића при одбрани Београда, октобра 1915. године и песму “Плава гробница” Милутина Бојића. Црквено појање изводили су Оливер Њего и Вукашин Савић
Представа “Солунци говоре” је била увршћена у званични програм облежавања стогодишњице од почетка Великог рата. Прва представа је изведене у Бањалуци у препуној сали Народног позоришта Републике Српске, 6. априла 2014. године под покровитељством председника РС, г. Милорада Додика. Сутрадан је била реприза. Премијера у Београду је била 26. априла у београдском Народном позоришту на Сцени “Раша Плаовић”, а под покровитељством тадашњег председника Републике Србије г. Томислава Николића. Исте вечери, пред представу, Душан Ђоковић, тада председник Академије уметности је одликован орденом Светог Саве, који му је доделила Српска православна црква. Свој благослов представи дао је и Његова светост патријарх српски господин Иринеј. У част 9. маја Дана победе над фашизмом изведена је поново на Сцени “Раша Плаовић”.
Своје прво извођење представа “Солунци говоре” имала је пре четрдесет и три године, у бившој Југославији, у београдском Народном позоришту, 30. децембра 1981. г. У периоду од двадесет година, од 1981. до 2001. године одиграна је више од 350 пута. Представу су тада видели и поздравили, патријарх српски г. Герман, касније и патријарх Павле. У новој постави са глумцима Академије уметности из Београда и Бањалуке само на Сцени “Раша Плаовић” изведена је више од тридесет пута. У Београду је представа гостовала у Установи културе “Вук Караџић”, у Војном музеју при отварању изложбе “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, коју је приредио Савез удружења потомака ратника Србије 1912. – 1920. г. Предства је била изведена на Радио телевизији Србије, гостовала је у Старој Пазови, Сомбору … по градовима у Србији и Републици Српској.
На 12. међународном позоришном фестивалу “Златни витез” у Москви, предства “Солунци говоре” је награђена специјаним признањем за очување културе сећања на борбу српског народа за ослобођење у Великом рату. Награда је уручена у велелепној концертној дворани Храма Христа Спаситеља у Москви у присуству Његове светости патријарха московског и све Русије, г. Кирила. Престава “Солунци говоре” изведене је 29. новембра 2014. г у препуној сали позоришта “Модерн”, а организатори су били Регионално удружење “Обједињење Срба” из Русије и Амбасада Србије у Москви. Извођењу позоришног комада је присуствовао комплетан међународни жири Фестивала “Златни витез”.
Академија уметности у Београду је први акредитовани факултет на пољу уметности у Републии. Србији, дозволу за рад је добила 4. маја 2010. године. Некадашњи председник Академије уметности, Душан Ђоковић (1945 – 2018) је добитник ордена Светог Саве. Нега додељује СПЦ за изванредне резултате и трајни допринос на очувању духовних и културних вредности српског народа, као и за баштинање националног идентитета, развијању и продубљивању културних и просветних веза Србије са земљама и високошколским установама у окружењу. Поред ордена Светог Саве, г. Душан Ђоковић је био добитник бројних награда и признања, почасног доктората Универзитета “Банатул” из Румуније, “Повеља слободе” Културно-просветне заједнице Београда, “Златна значка” КПЗ Србије, Вукове награде, “Златни беочуг” КПЗ Београда. Био је оснивач и Фондације “Милан Ђоковић“, коју је установио ради неговања имена и дела свог оца, Милана Ђоковића, књижевника и драмског писца, директора Драме Народног позоришта и управника Југословенског драмског позоришта у Београду. Фондација Ђоковић ради на унапаређењу културе, просвете и науке и помагању стваралаштва студената и последипломаца.
Године 2018. у време прослављања 100. годишњице завршетка Великог рата када је Србија, као победница са савезницима, облежавала и присећала се најсветлијих тренутака у новијој историји српског народа у борби за ослобођење од аустроугарских, немачких и бугарских окупатора, Академија уметности из Београда је своју драму “Солунци говоре” представила Србима и другим земљама где живе. Била је то прилика да се и наши људи у расејању присете какву је жртву Србија принела на олтар слободе и колику је цену платила да би до ње дошла. А цена је била велика.
У Првом светском рату Србија је изгубила око 1.250.000 људи, или 28 посто целокупног становништва, од тога 62 посто је била мушка популација! Од 700.000 мобилисаних војника само је 160.000 доживело слободу. Од епидемије тифуса и од рана умрло је око 402.500 људи, на Солунском фронту од 1916 до 1918 погинуло је 36.500 припдника Војске Краљевине Србије . У аустроугарским, немачким и бугарским логорима је побијено или умрло 82.000 људи. Цивилни губици у рату били су 845.000 људи, од 200.000 цивила који су се повлачили са Српском војском преко Албаније преживело је око 60.000. Од задобијених рана и болести на територији Србије 1915. г. је умрло око 35.000 људи.
Текст и фото: Зоран ЈАКШИЋ
