ПРЕДВИЂАЈУ ЈОЈ ВЕЛИКУ КАРИЈЕРУ

Maja

МАЈА ШИПОВАЦ, СРПСКА ГЛУМИЦА

1.8.2023

Србија је за кратко време изнедрила многе младе глумце. Четири телевизије, које имају националну покривеност (Радио-телевизија Србије, РТВ “Пинк”, Прва српска ТВ и Б.92), као и многе на каблу да би добиле на рејтингу просто се утркују која ће снимити бољу и гледанију ТВ серију и тако привући што већи број гледалаца. Зато млади глумци “трљају руке”, а посла за њих има на претек.

Једна од њих, младих и перспективних уметница је Маја Шиповац, рођена је у Сарајеву 4. фебруара 1992. године, неколико месеци пре трагичних ратних догађања у овом граду. Пошто је напустила родни град, као беба једно време је провела са родитељима у иностранству. Ипак, њени родитељи су брзо одлучили да им стално место боравка у будуће буде Београд. И нису погрешили. За кратко време Маја је остварила многе своје снове о којима је само могла да машта.

Маја је одрасла у Београду где је 2006. г. завршила Основну школу “Браћа Барух”, одличним успехом. Као примеран ђак постала је “вуковац”, добитник је Вукове дипломе. Године 2010. је са одличним успехом завршила Прву београдску гимназију, друштвено-језички смер. Током гимназијских дана често је учествовала на бројним културним дешавањима. Волела је поезију Лазе Костића, Алексе Шантића, Ђуре Јакшића, Јове Јовановића Змаја, Мике Антића …Посебно је била активна у Руском дому у Београду. Пошто је волела поезију и рецитације, била је веома активна на вечерима посвећене великим руским песницима, Александру Сергејевичу Пушкину, Сергеју Јесењину и другим руским писцима.

Када је дипломирала глуму 2014. г. на Академији лепих уметности у Београду у класи професора Небојше Брадића и Андреја Шепетковског она је задовољно широко отворених очију закорачила у нови живот. И са великим амбицијама.

Дипломску представу одиграла је у београдском Народном позоришту. У позоришном комаду “Господар Пунтила и његов слуга Мати”, који је рађен по истоименом роману Бертолта Брехта, једног од најзначајниијих немачких драмских и позоришних писаца, тумачила је чак три лика: апотекарку, Суркалино дете и адвоката.

Иако је своју глумачку каријеру започела још као студент 2013. г. прву значајну улогу, лик Вере, одиграла је у телевизијској серији “Звездара” 2015. године, а емитовала се на Првој српској телевизији, која има националну покривеност.

До сада је остварила бројне запажене улоге, пре свега, у телевизијским серијама, али и на филму. Најпре пажњу љубитеља седме уметности скренула је играјући у хумористичкој ТВ серији “Надреална телевизија”, која је рађена на основу сценарија Др Нелета Карајлића, а режирао је Милорад Милинковић 2013. године. Остале значајније улоге имала је у ТВ серијама. У серији “Звездара” (производња РТВ “Пинк” и Студио “Чаплин”) је играла Веру, у “Комшије” – Љубицу, док је у “Златни дани” имала улогу Кнеглице. У ТВ серији “Греси прошлости”, која је снимана почетком 2023. г. глумила је Јелену. И у филму, као и у ТВ серији, “Санта Марија дела салуте”, у режији Здравка Шотре, која је била веома популарна у Србији, а снимљена је о животу и раду једног од највећих и најбољих српских песника, Лази Костићу, имала је запажену улогу Бранке, најбоље другарице Ленке Дунђерски, велике Лазине љубави. Остварила је и две међународне улоге. У индијском филму “Вивегам” 2017. г. играла је спикерку, док је следеће године, 2018. одиграла улогу Лане у босанско-херцеговачком ТВ остварењу “Добродошли у Оријент експрес”.

ТВ СЕРИЈА ЗВЕЗДАРА

Маја Шиповац је за улогу Бранке у ТВ серији “Санта Марија дела салуте” на Фестивау домаћих играних серија, ФЕДИС-у, добила специјалну награду. Награђена је и за улогу Вере у ТВ серији “Звездара”, коју је режирао Драгослав Лазић.

Иако млада глумица до сада је остварила бројне улоге, највише у телевизијским серијама. Године 2013. када је дебитовала још као студент, у ТВ серији “Надреалана ТВ” играла је шминкерку, режисер је био Милорад Милинковић. Даље следе: 2015. “Звездара” (улога новинарке Вере, режисер Драгослав Лазић); 2016. “Синђелићи” 2. сезона (Инес, Александар Јанковић); 2016. “Убице мог оца”, 1 сезона (секретарица Катарина, Предраг Антонијевић и Иван Живковић); 2016. “Санта Марија дела салуте” (Бранка, другарица Ленке Дунђерски, Здравко Шотра); 2017. “Сенке над Балканом” (болничарка Јелисавета, Драган Бјелогрлић); 2017. “Синђелићи” 3. сезона (Инес, Милан Коњевић); 2017. “Убице мог оца” 2. сезона (секретарица Катарина, Предраг Антонијевић и Иван Живковић); 2018. “Добро дошли у Оријент експрес” (Лана, Јасмин Дуракоовић); 2018. “Комшије” (учитељица Љубица, Милан Караџић); 2019. “Јунаци нашег доба” (Душанова жена, Михајло Вукобратовић); 2019. “Убице мог оца”, 3 сезона (секретарица Катарина, Предраг Антонијевић и Иван Живковић); 2019. “Бисер Бојане” (Андријана, Милан Караџић); 2019. “Слатке муке гошћа хотела” (Марија, Марко Манојловић); 2020. “Калкански кругови”, 2. сезона (Мира, Милан Караџић); 2020. “Златни дани” (Кнеглица Марко Сопић); 2021. “Сложна браћа” 1 сезона (репортерка, Милорад Милинковић); 2022. “Мала супруга” (медицинска сестра Јелена, Горан Николић и Страхиња Савић); 2022. “Калкански кругови”. 2 сезона (Мира, Милан Караџић и Гордан Матић); 2022. “Мина прелази нивое” (наставница Светлана, Марко Јефтић); 2023. “Греси прошлости” (Јелена, Теа Пухарић и Миша Зоровић).

Маја је остварила и три запажене улоге у филмовима: 2016. у “Посматрачи” играла је наставницу, а режисер је био Никола Љуца. У веома гледаној ТВ серији и филму, који је сниман 2016. г. “Санта Марија дела салуте” имала је запажену улогу Ленкине другарице, Бранке. После улоге у индијском филму “Вивегам”, који су реалаизовали индијски продуценти снимајући у Србији 2017. године добила је од њих још неколико примамљивих понуда али је морала да одбије јер је имала заказан термин за снимање ТВ серије “Сенке над Балканом”.

Ове године Маја обележава десет година од почетка професионалне каријере. На основу оног што је до сада урадила и показала многи јој предвиђају велику, сјајну, каријеру. А она, сигурни смо. својим талентом и квалитетом изнедриће и обрадоваће нас новим сјајним улогама у телевизијским серијама, на филму, позоришту, на даскама што живот значи.

текст, Зоран ЈАКШИЋ

Фото, З. Ј и архива М. Ш.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

GORE