15.02.2024
БОРИЛЕ СУ СЕ РАМЕ УЗ РАМЕ СА МУШКАРЦИМА
Дом Војске Србије у Београду (некада Ратнички дом) је једна од најзначајнијих културних институција не само у Беораду, већ и у читавој Србији. Дом ВС поред тога што служи за потребе припадника ВС, користи се за бројне активности цивилоног и јавног сектора у којем се одржавају концерти озбиљне, забавне и народне музие, разна предаавања, представање књига, у галеријама можете видети често изложене слике најпознатијих српских и југословенских уметника, а у Свечаној сали није редак случај да присуствујемо и врхунским позоришним представама.
Једна од позоришних представа, које се радо сећамо а изведена у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду 10. октобра 2018. године поводом 100-те годишњице завршетка Великог рата и победе Војске Краљевине Србије и савезника у Великом рату је комад „ЖЕНСКО СРЦЕ У ШИЊЕЛУ“ великог књижевника Милоша Витезовића, а у режији Мирјане Карановић.
Представа прати три глумице – Искру, Јасну и Сенку – које поводом обележавања годишњице Првог светског рата покушавају да приреде представу о животима три јунакиње, Милунке Савић, најодликованије жене војника у историји ратовања, Флоре Сендс, једине Британке с чином капетана у Војсци Краљевине Србије и познате сликарке Надежде Петровић, која се, да би помогла свом народу, одрекла живота.
Улоге су тумачиле Нина Граховац, Јована Петронијевић и Весна Паштровић.
-Ово је наш скроман допринос великом јубилеју, сто година од победе Војске Краљевине Србије са савезницима у Великом рату у којем је Србија и Српска војска на олтар слободе поднеле највећу жртву. У рату, који је трајао више од четири године, наша Отаџбина је највише десеткована, изгубила је скоро трећину становништва, од тога шездесет и два посто су били војно и радно способни. Ова тема је универзална, увек је актуелна играћемо је не само током ове године већ и касније. Страдање српског народа у Великом рату не могу се заборавити иако многи то покушавају – рекле су тада познате глумице.
Представа „ЖЕНСКО СРЦЕ У ШИЊЕЛУ“, коју реализује позоришна трупа „Бити или не, бити“ до сада је извођена око шездесет пута. Значајно гостовање имала је у октобру прошле године у Пекингу у Српском културном центру „Иво Андрић“ пошто је победила на конкурсу , који је уприличило Министарство културе и информисања Србије.
Ко су јунакиње из Великог рата, које су пронеле славу Војске Краљевне Србије у Велком рату и окитиле се бројним одликовањима и признањима а играју их глумице, Нина Граховац, Јована Петронијевић и Весна Паштровић у позоришном комаду „ЖЕНСКО СРЦЕ У ШИЊЕЛУ“?
Надежда Петровић (12. октобар 1873. г, Чачак – 3. апарил 1915. г. Ваљево) је била најпознатија српска сликарка почетком двадесетог века. Као хуманитарна радница, болничарка, била је учесница балканских ратова и Великог рата. Могла је током ратних дешавања у Србији да оде из ње и да се бави својом уметношћу у многим светским метрополама али је остала у Отаџбини и помагала свом народу. Умрла је од тифуса, који је ратних година харао Србијом. Надежда има споменик у Београду у Пионирском парку, који су изградили Аранђеловчани.
Милунка Савић (28. јун 1890. , Копривница – 5. октобар, 1973. Београд) била је наредник Војске Краљевине Србије. Учествовала је као добровољац у оба балканска рата и Првом светском рату. За њу се тврди да је била најодликованија жена-ратник у светској историји ратовања. Милунка је добитник дванаест одликовања, између осталог, Ордена златне Карађорђеве звезде са мачевима, Албанске споменице, Златне медаље за храброст „Милош Обилић“ … па,чак и француског Ордена Легија части 4. и 5. реда, Ратног крста 1914. 1918. У Јошањичкој Бањи јој је 1995. подигнут споменик.
Флора Сендс (22. Јануар 1876. Јокшир – 24. новембар 1956. Софок, Уједињено Краљевство) је била британска болничарка, а касније и једина жена официр Војске Краљвине Србије у Великом рату. Одликована је са седам медаља.
Жене у Србији почетком 20. века су у Европи, а можда и у целом свету, прве постале равноправне са мушкарцима. Пре САД, Велике Британије, Француске … Могле су и да ратују раме уз раме са мушкарцима. У Српској војсци током ослободилачких ратова почетком прошлог века, поред Милунке Савић и Флоре Сендс, ратовале су из Србије, Софија Јовановић, Ленка Рабасовић, Славка Томић, Љубица Чакараевић, из Црне Горе: Василија Вукотић, Милица Миљанов, Милосава Перуновић, Јелена Шаулић, из Словеније Наталија Бјелајац.
Посебно су велику улогу у Србији у Великом рату имале хуманитарне организације, Коло српских сестара, Болница шкодских жена, Руска санитетска екипа …
Међу болничаркама из Србије познате су: Надежда Петровић, Љубица Луковић, па,Мирка Грујић, Јелна Димитријевић, Јелисавета Дојкић, Анка Ђуровић, Делфа Иванић, Катарина Јовановић, Даринка Мирковић Боровић, Наталија Мунк, Касија Недић Милетић, Боса Ранковић, из Русије: Наталија Берлацекова, Татјана Белипонова, Ана Истомина, Дарја Коробкина, Атанасија Марковна, Марија Сергејевскаја, Марија Степанова, Пелагија Феодоровна, Александра Хартвиг. Болничарка у Српској војсци била је и Швајцаркиња Катарина Штуценпер, Аустралијанка, Олива Келсо Кинг, па чак и Немице, Марија Фјодоровна Зиболд, бароница Гризингер и госпођа Шлибен. Из Сјдињених Америчких Држава била је боличарка Мејбел Грујић. Мејбел је била жена српског дипломате Славка Грујића, великог добротвора и хуманисте. Ипак, најбројније биле су жене-болничарке из Велике Британије. Међу неколико десетина најпознатија је Шкотлађанка, Евелина Хаверфилд, чланица Социјал-политичке уније жена, која се борила за женска права у Великој Британији. После рата у Бајиној Башти је основала Дом за ратну сирочад. Поред Евлине болничарке у ВКС биле су и: Если Инглис, Мабел Дермер, Харијета Кокберн, Кетрин Стјуарт Макфејл, Дорота Мод, Кетрин Пејн, Леди Лејла Пеџет, Елизабета Рос, Емили Лујза Симондс, Ела Синг, Мејбел Стобарт, Лорна Ферис, Едит Халовај, Џеси Ханкин Харда, Катарина Харлеј, Изабел Хатон …
Tекст и фото: Зоран ЈАКШИЋ
