21.01.2024
КРАЉИЦА РОМСКЕ МУЗИКЕ И НАЈВЕЋИ БЛУЗ ПЕВАЧ СВЕТА
Ако хоћете да дознате како је југословенска естрада „цветала“ и била на врхунцу, а то је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, онда вам је незаобилазна адреса Никола Иџан, један од најуспешнијих менаџера на просторима бивше нам државе, Југославије. Он је организовао концерте и турнеје са најпознатијим именима ју-есараде, Шабаном Шаулићем, Зравком Чолићем, Весном Змијанац, Зорицом Брунцлик, Мехом Пузићем, Недељком Билкићем, Митром Мирићем, Синаном Сакићем, Томом Здравковићем, Силваном Арменулић, Аном Бекута, Шемсом Суљаковић, Кемалом Монтеном, Оливером Драгоојевић, Вики Миљковић … Под његовим окриљем „испили“ су се многи млади певачи, којима је пружио шансу, захваљујући њему многи су стекли славу и популарност. Последњих петнаест година углавном ради са једном од највећих звезда српске народне музике, Мирославом Илићем којем уговара наступе по Србији, бившим ју-републикаама, па, чак и у иностранству.
Међу бројним концертима у дугој каријери, која траје више од пет деценија менаџер Никола Иџан посебно се сећа оних на којима су наступали певачи, који су изводили ромске песме. А њих је било доста.
-Највише ми је остала у сећању Вида Павловић, са њом сам сарађивао још док је живела у Сарајеву. Имао сам срећу да сам је ангажовао на мојој првој турнеји на којој је био велики мајстор народне музике, Мехо Пузић, а уз њега Ханка Палдум, која је почетком седамдесетих година била почетница. Вида ме је својим специфичним гласом и појавом одмах освојила, зато кад год сам имао прилику звао сам је на турнеју. Иако је увек била весела и дружељубива, док је певала глас јој је био сетан, некако тужан, као да је желела да њиме покаже колико јој је душа осетљива и рањива. Па, и њене прве песме, које је снимила говоре о њеној крхкој интими, „Истрошена љубав“, „Теку часи бола“, „Љубави ми дај“, „Мисле људи да сам срећна“, „Дошли дани тугом расплакани“ … Њене песме, које је изводила доста говори о њој. Интересантно је да је свој таленат за музику испољавала као млада девојка, четрнаестогодишњакиња, али је шансу да сними своју прву студијску песму добила тек у двадесет и петој години. Била је у браку двадесет и седам година са колегом музичарем Стевицом Јовановићeм, била је несрећна што није имала децу, па се и то осетило у њеним песмама. Снимила је велики хит, „Свако тражи свјоу љубав“ по којем ће бити вечно упамћена јер се сматра за једну од налепших песама у српској народној музици.
САРАЈЕВО „ОДСКОЧНА ДАСКА“
Вида је дуго живела у Сарајеву где и почела њена каријера.
-Почела је да пева у Футогу у једној кафани, али је касније отишла у Сарајево, које јој је била „одскочна даска“ у каријери. У граду на Миљацки остала је скоро десет година у којем је отпочела успешну каријеру. Причала ми је да је певала у чувеном „Хамам бару“ и да су ту долазили многи сарајевски певачи да је слушају, Беба Селимовић, Зехра Деовић, Сафет Исовић, Заим Имамовић … Говорила ми је, ако хоћеш да успеш у народној музици иди у Сарајево, па, ако тамо прођеш у конкуренцији сјајних певача можеш ићи даље. Због тога што је имала прилику да је слушају легендарни сарајевски певачи каже да је била почаствована, па је одлучила да сними свој први сингл „Изиграна љубав“. Касније су дошли и албуми, а први је био са познатом нумером „Дошли дани тугом расплакани“.
Како си јој се одужио за вишегодишњу успешну сарадњу?
-Иако су је многи називали краљицом ромске песме ја сам почетком деведесетих година у Београду у хали „Пинки“ организовао концерт на којем смо је прогласили за краљицу ромске песме. Притом јој је стављена краљевска круна, огрнули смо је плаштом и уручили смо јој жезло, које је оличење краљвске моћи. Тако смо је изједаначили са Шабаном Шаулићем, кога су раније прогласили за краља народне музике. На промоцији су били све сами великани ромске народне музике, Шабан Бајрамовић, Верица Шерифовић, саксофониста Ферус Мустафов, Рамко, Шикица, Џан Север, која стекла велику славу певајући у Македонији и Турској ромске песме. Вида је неколико година касније, 2005. године, добила „Ромски оскар популарности“, који joj je доделио Јован Дамјановић, председник Светске ромске организације. Он ми је знатно помогао да окупим певаче ромске националности када смо усполичили Виду Павловић за краљицу ромске песме.
ШАБАН БАЈРАМОВИЋ У МУЗЕЈУ ЏЕЗА У ЊУ ОРЛЕАНСУ
Међу учесницима на свачаности када је Вида добила титулу краљица ромске музике био је и легендарни Шабан Бајрамовић.
За њега кажу амерички џез музуичари да је био један од најбољих соул певача на свету. Од следеће године у светском музеју џеза Шабан Бајрамовић ће у Њу Орлеансу у Сједињеним Државама имати своју сталну поставку. То је први случај да један Србин и Ром из Србије добије такве почасти. Учествујући на фестивалу џеза „Нишвил“ прославио је Ниш и Србију, а његови суграђани су му се одужили тако што су му подигли велелепни споменик . У својој богатој каријери Шабан је компоновао више од 700 песама (?!), снимио је 20 албума. Његова песма „Ђелем, ђелем“ је постала химна свих Рома света. На позив Индире Ганди у Индији је проглашен за краља ромске музике, а амерички часопис „Тајм“ га је сврстао међу десет најбољих блуз певача света.
Драго ми је што ће Шабан Бајрамовић у Њу Орлеансу у светском музеју џеза на видном месту имати простор који ће бити посвећен животу и делу овог великана ромске музике. То је договор директора „Нишвил“ фестивала Ивана Благјевића и Јелене Ивањац (представником „Нишвила“ за Сједињене Државе) са Грегом Ламбусијем, директором музија џеза у Њу Орлеансу. У сталној поставци биће изложени Шабанови бројни албуми, видео-записи, наступи на „Нишвилу“, као и неки лични предмети. Овај великан ромске музике заслужио је овакве почасти.
Текст и фото, Зоран ЈАКШИЋ
