17.05.2024
ЛИТИЈАМА ДАЛА КРИЛА
Млада певачица духовне, етно и традиционалне српске музике, Даници Црногорчевић, рођена у Бару, сада живи у Подгорици, прославила се на литијама прошле године у Црној Гори. Мада је и раније била позната по извођењу родољубивих и патриотских песама, права звезда постала је током манифестације „Не дамо светиње“, на којима је верни народ Српске православне цркве исказивао незадовољство законом, којим је требало да све (српске) светиње, цркве и манастири и други верски објекти, пређу у власништо државе Црне Горе!? Другим речима – отете од СПЦ и верујућег народа.
Млада Даница, има четворо деце, удата је за Ивана Црногорчевића, ђакона Митрополије црногорско- приморске СПЦ. Годинама изводи дуговну (црквену), етно и традиционалну музику. Кад су кренуле литије у Црној Гори због песме у њеној интерпретацији „Весели се српски роде“, „Вјера наша, вјера стара“, „Сини јарко сунце са Косова“, „Црква света“, „Ој, јунаштва свијетла зоро“ … постале су веома популарне. Људи су јих певали током шетњи на литијаама, на улици, у школама, на разним свечаностима. Све песме, која она изводи имају неку поруку. У песми, на пример, „Православље Црног Гором блиста“, која се хорски певала током литија „Не дамо светиње“ на почетку песник упућује речи-поруке: „На светиње, ко је уст`о, не зна шта је јунаштво и чојство“ и свима даје до знања да се противи донетим законом којим се отимају српски манастири и цркве (У Митрополији црногорско-приморској има 49 манастира и више стотина цркава), али прстом упире на оне што покушавају да отму српске светиње.
На свом репортоару Даница, која не крије да је Српкиња, пева и друге нумере, претежно родољубиве: , „Креће се лађа француска“, „Тамо далеко“, песме из ослободилачког циклуса Српске војске у великом отаџбинском рату од 1914-до 1918-те године, па, „Косово је срце Србије“, „Видовдан“, „Ој, Косово, Косово“, „Гледала сам с Кома равна“, руску песму „Каћуша“, „Свети Јоване Владимире“, „Долетио бијели голуб“, „Светом Василију Острошком“, „Светом Нактарију Егинском“, „Христос се роди“, „Црвен цвете“ …
Даница је својим наступима покренула бујицу партриотских и родољубивих песама, не само у Црној Гори, Србији и Републици Српској, већ и у расејању. Тако да је за кратко време постала планетарно популарна, а њене песме почеле су да се певају на свим меридијанима. Посебно су је на њеним наступима подржалаи млади. Песме су се изводиле током литија под слоганом „Не дамо светиње“. Специфичном бојом гласа и интерпретацијом Даница је одушевила све присутне. некадашње учеснике легендарних битака на Кошарама и Паштрику и њихове госте у београдском Центру „Сава“ у јуну 2019-те године поводом двадестогодишњице НАТО агресије, песмом „Вила са Кошара“. Док је Даница певала многима су из очију заискриле сузе. Ова даровита уметница се појавила и на свечаној академији (емитовала Радио-телевитија Србије) на Савиндан, 27. јануара ове године, уочи откривања споменика великом жупану Стефану Немањи у Београду, када је отпевала песму „Весели се српски роде“. Својом појавом и извођењем нумера све гледаоце телевизије је одушевила. И поруком песме која шаље Србима.
ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ
„Огрејало сунце са Косова поља равна,
Засијале светиње из времена давна,
А ти, весели се српски роде,
Српски роде, због слободе,
И због славних Немањића, Обилића, Петровића,
И због славне Грачанице, Студенице, Раванице,
Нек` се српски барјак вије од Призрена до Румије.
Одјекнула звона са старих Дечана,
Ово је земља Лазара и Стефана.
Овдје су гробови славних предака,
Што одбранише свету вјеру од Турака“.
Популарна Даница има два снимљена албума. Посебно је промовисала последњи албум „Господе дођи“. Учествовала у многим манифестацијама СПЦ. Певала је у порти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару поводом 630-те годишњице Косовског боја. Наступила је у Херцег Новом на Тргу од ћирилице крајем августа 2016-те. Током литија често је певала окупљеним верницима испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. У крипти овог храма је наступила са веома активном глумицом Иваном Жигон и њеном групом „Косовски божури“ и Бојаном Петковић, једном од ретких познатих уметница која пева уз гусле. Како каже, расла је уз дела једног од највећих г српских песника и филозофа, владике Петра II Петровића Његоша, па зато често изводи стихове из његове књиге „Луча микрокозма“. Истиче, да воли певати у Србији, у сећању су јој остала гостовања у Београду, Пироту, Нишу… То су наша браћа у Христу, каже она. Гостовала је на Српској радио-телевизији у емисији „Огледало“. Пре две године када је у Херцег Новом на хуманитарном концерту за Косово и Метохију запевала песму „Ој, јунаштва свијетла зоро“ била је громогласно поздрављена од публике, претежно младих, који су са њом одушевљено певали. Посебно када је отпеваала стихове: „ … На Ловћену Његош спава, најмудрија српска глава“. Одушевила је све присутне 31. августа 2020-те године својим наступом испред Светог храма Христовог Васкрсења када је пред скоро 100.000 присутних запевала песму „Весели се српски роде“, која је у последње време постала незванична химна српског народа у Црној Гори: Учествовала је на обележавању 99-те годишњице Мојковачке битке и у многим другим приликама бранећи и штитећи част српског рода.
Ова неуморна уметница, иако има породичне обавезе због троје деце, ретко одбије неки позив да гостује. Понекад наступа сама, често јој на сцени помаже Културно-уметничко друштво „Свети Јован Владимир“ и други музичари.
Многе своје песме, односно, музичке спотове снимала је у манастирима, зато многи мисле да је монахиња. Тако је једну нумеру снмила у манастиру Свети Јован Владимир у Бару, другу у манастиру Свети Василије Осотрошки …
Око себе има велику групу сарадника, често долази у Београд, у једном студију снимала је песме за други студијски албум.
За своје велике успехе Даница Црногорчевић каже:
-Породица ме подржава, што је веома битно. Могу да се захвалим мужу Ивану, који пише текстове, бројним музичарима са којима сарађујем, који ми шаљу песме. Ево, да споменем попадију Дајану Петковић из Ваљева. Она је чланица групе „Нектарија“, послала ми је песму „Црква света“, ТВ спот сам снимила у мнастиру Светог Василија Острошког. Иако сам сада више ангажована на ове патриотске и родољубиве нумере жеља ми је да се у будућности више посветим духовним песмама. Надам се да ће ми се жеља испунити.
Познато је да Црна Гора по проглашењу краљевине 1910-те године добила Устав у којем је писало да у овој држави претежно живе Срби, али, да има нешто Срба католичке и мухамеданске вере. Данас у Црној Гори има око 30 одсто Срба, а попис становништва који је био у децембру 2023. г. сигурно ће показати да их је више. Из познатих разлога после 1945. године заслугом титоиста многи су Срби постали Црногорци, што је иначе одредница за територију. У Црној Гори је укинут српски језик, ћирилица, из уџбеника избачени су многи српски славни писци и песници (Десанка Максимовић, Матија Бећковић …, па чак и владика, песник и филозоф Петар II Петровић Његош) уместо њих појавили су анонимни бошњачки и шиптарски аутори за које нико никад није чуо.
-Својим песмама желела сам да пробудим многе Србе патриоте да се кроз институције, демократски, изборе за своја људска права, српски језик, писмо ћирилицу, своју Српску православну цркву. Надам се да ће дати Бог, зато сам после избора, 31. августа 2020. године испред Светог храма Христовог Васкрсења у Подгорици запевала: „Весели се српски роде, српски роде због слободе!“
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, лична архива Д. Црногорчевић
