17.05.2024
СТЕФАН НЕМАЊА – ОТАЦ САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
Откривањем јединственог, монументалног споменика великом жупану Стефану Немањи на Савском тргу у Београду на Савиндан (27. јануара) српски народ се коначно на достојанствен начин одужио оцу, родоначелнику, средњовековне Српске државе. Стефан Немања, који је поставио темељ Српске државе, био је зачетик најзначајније српске династије – Немањићи, који су владали Србијом пуних двесто и пет година,од средине дванаестог до средине четрнаестог века (од 1166. до 1371. г.), највише од свих династија, рачунајући Карађорђевиће и Обреновића. Ове две династије су владале Србијом укупно сто четрдесет и једну годину (од 1804. до 1945.).
Споменик српском владару Стефану Немањи је дело светски познатог руског вајара и академија Александра Рукавишњикова. Висок је 23 метара, а тежак 68 тона заједно са постаментом, налази се испред зграде некадашње старе Железничке станице, која је сагарађена у деветнаестом веку, 1884. г и у коју ће ускоро бити усељен Историјски музеј Србије. Зато многи сматрају да је управо спомениик Стефану Немањи, за који се тврди да је највећи на Балкану, подигнут на правом месту. Међународни јавни конкура је расписан 10. фебруара 2016. године, а жири, којим је председавао Никола Селаковић, садашњи министар спољних послова, одлучио се за Александра Рукавишњикова. Постављање спомениика почело је 15. августа прошле године, са закашњењем четири месеца због епидемије ковида-19.
На споменику велики жупан стоји обучен у племићку одору, у десној руци му је мач, а у левој Хиландарска повеља. Постамент има више слојева, у основи му је напукли византијски шлем, симбол сталне борбе за слободу са Ромејским (Византијским) царством, из кога се појављује жезло, знак моћи и власти. Аутор је при стварању споменика користио жезло Светог Саве, које се налази у манастиру Милешеви. Фреске на споменику су урађене на основу фресака из манастира Високи Дечани у Метохији. Споменик је и музеј у малом, на нему је приказана историја династије и најважнији датуми везани за њу.
Савски трг, некада ругло Београда, преуређен и реновиран сада светски изледа и биће један од најлепших делова нашег главног града. Са мноштво зеленила, засађеног дрвећа, биће оаза за одмор, шетњу и разне културне манифестације.
СРБИЈА – ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ
Стефан Немања је рођен 1113. године у Рибници, код данашње Подгорице. Умро је у Хиландару 1199. године, пошто се три године раније замонашио и узео име Симеон Мироточиви. Његове мошти пренесене су 1208. године у манастир Студеница, која је, уз Хиландар, Стефанова задужбина. Немањин отац звао се Завида, а пре њега (Немање) имао је још три сина, Тихомира, Страцимира и Мирослава. После свргавања са престола великог жупана Десе, ромејски цар Манојло I Комнин је одлучио да српски престо наследи породица Немање. Српски велики жупан је био у добрим односима са Манојлом, међутим, после његове смрти често је ратовао са његовим наследницима. Стефан Немања је владао Србијом тридесет година , као велики жупан, од 1166. до 1196. године. Власт није предао најстаријем сину Вукану већ Стефану Немањићу, који је од оца наследио титулу великог жупана. Трећи и најмлађи Немањин син био је Растко Немањић, Свети Сава I српски.
Држава којом је владао Стефан Немања граничила се са Византијом и зато је стално био са њом у сукобу. Владао је Зетом, Травунијом, Захумљем и Неретљанском области. Његово име уписано је у Хиландарску повељу, која је настала 1198. г. За своју владавину сматрао је да почива , пре свега, на породичном наслеђу, јер су српском земљом владали његови преци, али и да му је она (владавина) дар од Бога. О његовом животу, синови, животописци, Стефан Немањић Првовенчани и Свети Сава исписали су „Житије Светог Симеона“.
Да би учврстио власт Стефан Немања је сазвао у Рашкој Сабор против богумила, за које је сматрао да су јеретици. Током владавине почиње да зида задужбине, манастире и цркве, и таква градња постаје аутохтони српски грађевински – рашки стил. Прво је подигао Ђурђеве ступове, затим, велики жупан Рашке је изградио и Студеницу, као своју задужбину, а са сином Свети Сава и Хиландар. Немања је ударио темељ ктиторству у Расу, обновио је и цркву Свете Богородице у Топлици, изградио је манастир посвећен Светом Николи. Његови наследници наставили су да се баве ктиторством, зидајући цркве, манастире, задужбине широм Србије.
Можда данас нисмо свесни све величине великог жупана рашког Стефана Немање. Он је својим задужбинама и делима увео српски народ у историју хришћанских народа, био је владар, али и светитељ. Студеница, место где почивају његове мошти, постаје главно место и духовни центар средњовековне Србије, где је постао а и даље се ширио култ династије Немањића.
Због престола, као најмлађи син жупана Завиде, стално је долазио у сукоб са старијом браћом Тихомиром, Страцимиром и Мирославом. На Косову, код места Патино сукобио са са браћом и однео победу. Ипак, касније су се браћа измирила.
Како је забележио византијски цар Константин VII Порфирогенит, у другој половини осмог века потојала је прва кнежевска династија – Властимировићи, касније у деветом веку и прва краљевска династија Војислављевићи. На основу историјских чињеница доказано је да су Срби један од најстаријих народа Европе и да су насељавани области и живели на просторима садашњег Балкана.
Политичка организација Срба се наслањала на племенској и етичкој повезаности, није постојала граница територије на којој су живели. Власт је била у рукама кнеза, а њему су подчињени били жупани.
ДОСТОЈНИ НАСЛЕДНИЦИ
Стефан Немања је имао достојне наследнике. После њега велике заслуге за очување и стварање Српске државе имао је његов син, Стефан Немањић Првовенчани, а посебно Растко Немањић Свети Сава (1175, Мишчиће – 1236, Велико Трново). Стефан Немањић Првовенчани је имао три сина, Радослава (владао од 1227 – 1234), Владислава (1234 – 1242) и Стефана Уроша I Намањића, који је био најзначајнији од браће и владао од 1242. до 1276. г. Краљ Стефан Урош I Немањић је наставио традиију династије, па и његови синови краљеви Стефан Драгутин (1226 – 1282) и Милутин Урош II Немањић (1282 – 1321). Овај последњи је оставио дубог траг владајући Србијом, као и његов син Стефан Урош III Дечански (1321 – 1331). После Стефана Дечанског највећи и најпознатији владар међу Немањићима, који је проширио Србију скоро на цело Балканско полуострво био је краљ, касније цар Стефан Урош IV Немањић Душан Силни (1331 – 1355). Династија Немањић се угасила, после 205 година владавине, смрћу последњег краља Стефана Уроша V Нејаког, који је владао од 1355. до 1371. године.
Стефан Немањић Првовенчани (1166 – 1227) је владао од 1196. до смрти, 1227. г. Надимак Првовенчани је добио јер је први крунисани краљ Србије после одлуке његовог оца Стефана Немање да се повуче са престола. Немања је одлуку саопштио на државном сабору у Цркви Светог Петра и Павла у Расу, власт је поделио синовима, тако што је Вукану дао да влада Дукљом и Метохијом, а Стефан Немањић осталим српским земљама. Чим је сео на престо и наследио од оца титулу великог жупана, Стефан Немањић је затражио од римском папе Иноћентија III краљевски венац (тада се још увек нису додељивале круне), али је био одбијен. Тек када је Србија ојачала, 1217. г у старом Расу жеља му је услишана. Стефан Немањић је тако постао краљ свих Српских земаља и Приморја. Година 1217. је узета званично као година када је створена средњовековна Србија. Ове године прославља се 804-та годишњица од оснивања Српске државе.
Занимљиво је да је Стефан Немањић својом Жичком повељом одредио да се сви будући краљеви крунишу у манастиру Жича чији је он био ктитор. На тај начин династија Немањићи је уписана међу осталим краљевским династијама у Европи. Стефан Немањић се три пута женио, познате су му жене, Евдокија Анђео и Ана Дандоло.
Најмлађи син Стефана Немање, Растко Немањић, касније Свети Сава I српски је много помагао старијег брата Стефана Немањића, којег је после свађе помирио са Вуканом. Свети Сава је био најпознатија личност средњовековне Србије. Био је монах и градитељ Хиландара, књижевник, политичар, дипломата, игуман манастира Студеница и први архиепископ Српске православне цркве. Замонашио се у руској цркви Св. Пантелејмон на Светој Гори. Године 1219. је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да додели самосталност СПЦ. И тако, Манојло I Цариградски, васељенски патријарх проглашава Светог Саву за првог архиепископа СПЦ. На овој светој дужности био је до 1233. г. када га је заменио Сава II. Година 1219. се сматра годином када је основана СПЦ, и ове обележава 802-гу годину постојања. Свети Сава је два пута посетио Свету земљу, Палестину. Други пут када се враћао због велике исцрпљеносту упокојуио се у Великом Трнову (Бугарска), 27. јануара 1236. г. Његове мошти се налаазе у манастиру Милешеви, а пренео их је братанац, краљ Стефан Владислав. Упокојење Светог Саве 27. јануара се у српском роду обележава – Савинданом.
Зоран ЈАКШИЋ
