ЗАДУЖБИНА СТЕФАНА НЕМАЊЕ И СИНА СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ
08.12.2023
Од три стотине манастира Српске православне цркве у Србији само шест је увршћено у УНЕСКО-ву књигу светског наслеђа, као изузетно непокретно планетарно материјално културно добро. То су вредни средњовековни манастири, који сведоче о времену и месту где је ударен темељ српској државној аутокефалности, пре више од осам стотина година. Студеница, Стари Рас и Сопоћани (обухватају четири одвојене компоненте: манастире Сопоћани и Ђурђеви ступови, Црква светих апостола Петра и Павла и средњовековни град Стари Рас) и четири манастира са Косова и Метохије: Грачаница, Високи Дечани, Пећка патријаршија и Црква Богородице Љевишке.
Горе наведени манастири представљају само два одсто од броја српских манастира, који се налазе на тлу сарашње Србије а под заштитом су специјалне организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, УНЕСКО . То је премало с обзиром да имамо још много вредних манастира који могу с разлогом да се нађу на УНЕСКО-вој листи светског добра. То су: Жича, Раваница, Милешева, Ждрело, Горњак, Манасија (Ресава), Прохор Пчињски, Девич, Зочиште, комплекс дведесет фрушкогорских и десет овчарско-кабларских манастира …
Република Србија, као члан међународне организације УНЕСКО, која се бави заштитом метеријалним и нематеријалним културним добрима, мора да учини много више како би се на листи светског наслеђа нашли наши и други вредни средњовековни објекти, манастири. Нашим културним добрима, манастирима, посебно на Косову и Метохији, желе да се докопају Шиптари и зато на све начине настоје да се учлане у УНЕСКО. Тада би манастири постали лак плен Шиптара, који их одавно својатају и говоре да су њихови, да су многи подигнути на темељима срушених муслиманских верских објеката!? А зна се, када су на Косову и Метохији подизани манастири и цркве у средњем веку Шиптара није било на тлу Рашке државе ни у траговима. Притом изјављују, да, ако би им припали као културно добро, о њима би се бринули. А како би се бринули најбољи доказ о њиховој „бризи“ су догађаји из 1999-те и 2004-те године када је од руку шиптарских терориста и сепаратиста срушено и оскрнављено неколико стотина верских објеката, манастира, цркава, бројна српска гробља.
Један од најрепрезентативнијих, највећих и најстаријих српских средњовековних манастира је Студеница, споменик културе од изузетног значаја за човечанство. Под заштитом УНЕСКО налази се од 1986. године када је уписан у књигу светског наслеђа. Манастир припада Епархији жичкој Српске православне цркве, а налази се педесет и седам колиметара, јужно од Краљева. Манастир Студеницу је саградио, као своју задужбину, велики жупан Стефан Немања (1113 – 1199) , подигут крајем дванаестог века, који је владао Рашком тридесет година од 1166-те до 1196-те. Владарски трон је препустио средњем сину, тада великом жупану, касније краљу Стафану Немањићу Првовенчаном, који га је наследио и владао Рашком до своје смрти 1227. г. Да додамо, за време владавине Стефана Немањића Србија је 1217-те године постала краљевина и та година се сматра као годином када су ударени темељи Рашке (српске) државе.
Пошто се замонашио у Хиландару Стефан Немања јер узео монашко име Симеон Мироточиви. Умро је у Хиландару 1199-те године, а његове мошти је касније трећи, најмлађи син, Растко Немањић, познатији као Свети Сава, први архиепископ Српске православне цркве, пренео у његову задужбину, манастир Студеницу, где се и данас налазе. Свети Сава је у манастиру Студеница о свом оцу великом жупану Стафану Немањи написао „Житије Светог Симеона Немање“. На тај начин је овом књигом оставио дубок траг и сведочење о великој улози, коју је имао његов отац у стварању средњовековне Српске државе. Поред мошти Стефана Немање Симеона Мироточивог у манастиру Студеница налазе се мошти и његовог сина, Стефана Немањића Првовенчаног. Овај манастир је њихова задужбина.
Манастир Студеница је уживао поштовање свих каснијих владара из династије Немањића и свако је својим делом и задужбинаштвом доприносио да се овај велелепни манастир обогати новим верским објектима. Тако је на пример краљ Стефан Радослав Немањић (владао у времену 1227 – 1234) изградио припрату Богородичној цркви, краљ Стефан Урош II Милутин Немањић (1282 – 1321) је саградио малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани.
Манастир Студеницу, познат по јединственим фрескама из 13-тог и 14-тог века, окружују четири цркве, Богородична, Светих Јоакима и Ане (Краљевска црква), Светог Николе (Никољача) и једна порушена од које је остао само темељ.
Богородична црква, једнобродна црква са куполом, је рађена у два стила, византијском и романском. Спајањем ова два настао је јединствен, познат у свету као – рашки стил. Црква посвећена Светром Јоакиму и Ани је са грађена 1314-те године, а изградио ју је краљ Милутин. Изграђена је од камена и туфа, док је фасада обложена гипсом. У манастирском комплексу је и црквица Никољача, једнобродна без куполе. Осликана је крајем 12-тог и почетком 13-тог века. Између Краљеве цркве и Нокољаче налази се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. У непосредној близини Богородичне цркве је трпезарија саграђена у времену када је у манастиру боравио Свети Сава. Ту је и звоник, подигнут у 13-том веку.
После пада српске средњовековне државе 1459-те године под Турцима, варвари окупатори су манастир делом оскрнавили, неке фреске уништили. Ипак, делимично унутрашњи изглед је враћен рестаурацијом 1569-те године. У седамнаестом веку манастир је поново оштећен, што због пожара, што због земљотреса. Тада су нека врло вредна и јединствена документа и списи уништени, који су сведочили о величини и значају манастира Студеница, јединственог културног наслеђа, не само за Србију, већ и за човечанство.
У самом манастиру Студеница се налази плаштаница Антонија Ираклијевског из 14-тог века, а у околини су и две испоснице, Горња Савина и Доња Савина. Поред трпезарије манастир има и конаке, који потичу из 18-тог века. Ту се налази и музеј у којем су изложене многе вредне драгоцености из ризнице манастира Студенице. Данас је она доста сиромашна јер су многи предмети и црквене реликвије током прохујалих векова од многих окупатора опљачкане и однесене. У комплексу манастира Студеница налазе се осликане фреске које приказују родослов династије Немањића, који су Рашком државом владали двеста и пет година, од 1166-те до 1371-ве године, почевши од великог жупана Стефана Немање преко краљева Стефана Немањића, Стефана Уроша I, Милутина, Стефана Дечанског, цара Стефана Уроша IV Душана Силног до последње из лозе Немањића – Стефана Уроша V Нејаког.
Текст и фото, Зоран ЈАКШИЋ
