11.11.2024
ЖЕЉКО МИТРОВИЋ БИО ТОНАЦ РАДЕЋИ НА АЛБУМУ
За албум Мире Шкорић „Не дај ме мајко“ многи музички стручњацу кажу да је један од најбољих и најквалитетнијих у Србији икада. Он је ову сјајну певачицу почетком деведесетих, тачније 1993. године, винуо у сам врх српске естрадне сцене. Сам албум је крцат свевременим хитовима, а већином песма са њега се и данас могу чути на многим радио-станицама, а видео-спотови се често емитију на телевизијама. Песме са тог албума Мира Шкорић су одавно постале евергрин, поред нумера, „Страх од љубави“, „Као лед се истопим“, хитови су, „Манастир“, „Не дај ме мајко“, „Откачи“, „Низ вене ми тихо течеш“. За ове четири композиције текстове је написала легендарна Весна Петковић, коју сматрају за једну од најбољих српских аутора.
Како је дошло до сарадње са Миром Шкорић, питали смо Весну Петковић.
-Пре албума „Не дај ме мајко“ и раније сам сарађивала са Миром јер сам знала да је реч о квалитетној певачици. Када сам својим пријатељима показала моје песме за које су музику компоновали Злаја Тимотић и Миша Мијатовић, многи су вртели главом, нису веровали у успех. Али, када су песме завршене и почеле да се емитују променили су „плочу“. Да су песме биле и остале врхунске најбољи је доказ да се и даље радо слушају и изводе на концертима, па и на другим слављима – каже Весна Петковић.
Поред већ афирмисаних и познатих аутора, Злаје Тимотића, Мише Мијатовића, Рође Раичевића, Весне Петковић, на реализацију албума учествовао је и Драган Брајовић Браја, који је са Злајом једно време чинио успешан музички тандем. У то време многи који су пошотвали овај двојац су измислили и слоган: Злаја и Браја победа до краја. Албум „Не дај ме мајко“, који је издала Продукција „Стиг“ из Пожарева био је на дискографском тржишту један од најпродаванијих не само 1993. г. већ и касније.
Занимљивост овог албума је да је на њему сарађивао као тон-мајстор и власник музичког студија „Пинк“ нико други већ Жељко Митровић, сада директор и власних познате медијске радио-телвизијске куће „Пинк“, човек, који је данас успешан предузетник. Путем успеха кренуо је најпре као гитариста, касније је отворио музички студио, у којем је повремено био тонац, па, власник РТВ „Пинк“, дискографске куће „Сити рекордс“ да би најзад је стигао до могула (успешан пословни човек, који је сам створио велико богатство).
Од свирања у поп-групи „1864“ осамдесетих и деведесетих година прошлог века, у којој је наступао, предпостављамо није могло да се пристојно живи, зато је Жељко Митровић одлучио да са женом, иначе певачицом, Соњом Митровић Хани (она је била главни финансијер) отвори музички студио „Пинк“ у Земуну.
Почетком деведесетих година прошлог века Митровић је највише је сарађивао са Злајом Тимотићем, познатим композитором и аранжером.
Најбољи и најкомерцијалнији посао тандем Митровић – Тимотић је направио у лето јун – јула 1993. г. када су у „Пинку“ санимили песме за албум Мире Шкорић под насловом „Не дај ме мајко“. Истоимену песму је компоновао Злаја Тимотић а текст је написала хит-мејкер Весна Петковић. Албум је имао 12 песама. Од тих 12 песама Тимотић је компоновао 8 нумера, Миша Мијатовић је имао две, а по једну Рођа Раичевић и Драган Брајовић Браја. Текстописац Брајовић у то време био дечко који је обећавао, имао је осам текстова, а Весна Петковић четири. Захваљујући Весниним текстовима за песме „Не дај ме мајко“, „Откачи“, „Манастир“, „Низ вене ми тихо течеш“ али и композиторима Злаји Тимотићу, који је компоновао прве две нумере и Миши Мијатовићу, трећу и четврту, албум Мире Шкорић је годинама био један од најбољих у Србији, неке нумере су и данас у врху поп-фолк музике и радо се слушају. Албум је и сада међу топ-албумима у српској популарној музици, а Мира Шкорић и други певачи многе песме на својим наступима и сада радо изводе.
Поред горе поменутих песма на албуму су се нашле и песме: „Као лед се истопим“ (аутор Рођа Раичковић), „Низ вене ми тихо течеш“ (Миша Мијатовић), а све остале („Страх од љубави“, „Ти си к’о и ја“, „Сва чуда да се догоде“, „Покушаћу ја, покушај и ти“, „Танана, Милена“, „Ватра“) компоновао је Злаја Тимотић.
Продуцент албума и аранжер био је Злаја Тимотић, пратеће вокале су певале прва жена Жељка Митровића, Соња Митровић Хани и Вања Павловић, гитаре је свирао Тонко Живановић, а виолину Перица Васић. Тон мајстори били су Жељо Митровић и Злаја.
Када је албум завршен једно од првих појављивања на телевизији Мира је имала на „3 каналу“ Радио-телевизије Србије (директор Драган Караџић) у емисији „Споменар“, који је водила и уређивала Милица Пашић. За потребе емисије Мира је морала у студију 3К да сними неколико плеј-бекова. Зато је Злаја Тимотић окупио оркестар а у њему је био Жељко Митровић, који је свирао на гитари.
У септембру ове године „Пинк“ обележава 30 година рада телевизије. Али многи не знају да је своју медијску империју Жељко Митровић, директор РТВ „Пинк“ започео да гради најпре као музичар, касније као власник студије „Пинк“ у Земуну изјамљивајући га другим музичарима, аранжерима и тон-мајсторима. Кад-кад је и он сео за микс-сто, снимао певаче, дајући тако као тонац свој удео у стварање нових студијских песама. Амбициозни Митровић није се задовољио радом и зарадом у студију, већ је 3. јануара 1994. године уз малу помоћ пријатеља, званично отворио Радио „Пинк“. На промоцији Радија „Пинк“, који је био у згради некадашњег ЦК СКЈ били су многи познати певачи и музичари, Мира Шкорић, Зорица Марковић, Неда Украден, Јелена Броћић, Мира Косовка, Беки Бекић, Рики Лугоњић, Љиљана Буцало, Ванеса Шокчић, Вук Росандић, Злаја Тимотић, Драган Александрић, Љубиша Ковачевић … Али, Жељко Митровић није стао на томе. После ТВ, која је почела да емитује програм септембра 1994. г. две године касније 1996. г. почела је да ради Митровићева продукција „Сити рекордс“. Прво издање је био албум Марине Перазић. И то није све, да би заокружио своје амбиције у јесен 1998. је покренуо магазин, „Пинк ревију“, али, нажалост новина је кратко трајала, нешто због велике ремитенде и скупе штампе, а највише због НАТО агресије, када је ревија престала да излази.
Током НАТО аресије у априлу 1999. г је зграда пословног центра „Ушће“, где је била смештена РТВ „Пинк“ била погођена, срећом неколико дана раније је део технике био измештен па није уништен. Неколико месеци касније програм Радија „Пинк“ се емитовао са једне локације, а ТВ са друге.
Текст и фотографије, Зоран ЈАКШИЋ
