22.10.2024
ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА СРБИЈЕ ЈЕДИНСТВЕНО НАСЛЕЂЕ
Етномузиколог Бојана Николић Петричковић (1984, Београд), позната у уметничким круговима као БОЈАНА, је једна од најзначајнијих и најбољих српских уметница, која се бави извођењем старе, традиционалне, српске сеоске и варошко-градске музике, али, и балканске. Она није само интерпретатор, она промовише културу, образовање, бави се чувањем старе српске музике, заокупљена је и истраживачким радом са жељом да значајна заборављена српска изворна нематеријална наслеђа сачува за будуће генерације и обогати их новим вредностима.
Године 2011. Бојана је отворила школу српског и балканског традиционалног певања, то је прва образовна музичка школа ток типа у Србији, па, и у региону, која обједињује етномузиколошко научно и практично певање. У музичким школама она предаје разне стилове певања са простора Балкана.
Годину дана раније, у октобру 2010. Бојана је основала Удружење за музичку делатност, едукацију и издаваштво „Balkan Culture Heritage“ („Балканско културно наслеђе“) са жељом да активним радом поспеши и унапреди културну сцену Србије. Циљ БКН је представљање и чување нематеријалног музичког културног наслеђа Срба, али и других народа на Балкану.
Бојана је мајка четворо деце, завршила је мастер и похађа докторске студије на Катедри за етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду. У Средњој музичкој школи (Стеван Стојановић) „Мокрањац“ дипломирала је на одсеку за српско традиционално певање и свирање. Пошто се бави и истраживањем, главни правац њеног деловања су вокални стилови и технике певања народа Балкана. Због тога важан део њеног рада чине теренска истраживања, која је реализовала на просторима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Одржала је на десетине стручних предавања и радионица у Србији и иностранству у којима је представила српско традиционално певање из различитих крајева бивше Југославје. Бојана је често члан жирија на такмичењима где наступају изворне групе певача и свирача, па и на такмичењу трубача у Гучи „Прва труба Драгачева“, где се бирају трубачки оркестри и инструменталисти. У сарадњи са тон-мајстором Зораном Јерковићем, активно ради на дигитализацији прикупљене етномузиколошке грађе
Од своје четрнаесте године Бојана се бави професионално певањем. Учествовала је на преко две стотине концерата у Србији и иностраству (Сједињене Америчке Државе, Канада, Мексико, Луксембург, Белгија, Холандија, Француска, Кина, Италија, Индија, Јужна Кореја, Египат, Шпанија, Пољска, Мађарска, Бугарска, Грчка Енглеска, Чешка, Аустрија, Пакистан, Тунис, Северна Македонија, Босна и Хрцеговина, Република Српска, Хрватска, Црна Гора, Русија, Немачка …). Сарађивала је са Радио-телевизијом Србије, раније под управом Љубише Павковића, сада Владе Пановића, групама: Сања Илкић и „Балканика“, „Хазари“, „Бибер“, „Царски друм“, Теодоси Спасовим (Theodosi Spassov), Влатком Стефановским, Паљом Беа (Palya Bea) и бројним другим музичарима и групама, које изводе музику Балкана
Јуна 2010 .г. као једини вокал из Србије учествовала је на престижном интернационалном EuroMed Music Festrival (ЕуроМед музички фестивал), манифестацији, која је одржана уз подршку програма „Култура 2007 – 2013“ Европске уније, као део УНЕСКО-ве серије програма „Интернационална година зближавања културе“.
Бојана је сарађивала са познаатим world music и џез музичарима: Мухамедом Антаром (Mohammed Antar, Египат), Туром Флоризоном (Tuur Florizom, Белгија), Михаљијем Ђорђијем (Mihally Gyorgy, Мађарска), Богушем Веком (Bogusz Wekka, Пољска) и Ориолом Гонзалесом (Oriol Gonzales , Шпанија), након чега су заједнички основали интернационалну групу „Тaram“ и снимили компакт диск (ЦД) „Salad“, који је издат у Мађарској 2011. године.
Као вокал учествовала је на бројним дискографским издањима: „С колена на колено“ (2003), „Сунце јарко, трепери па зађе“ (2004), „Балкан концепт“ (2004), „Тројанац“ (2005), „Sarbian Etno Sound I“ (2004), „Serbian Etno Sound“ II (2005), Serbian Etno Music Box“ (2006), „Бибер“ (2004), „Царски друм“ (2006), „Balkanika live“ – Концерт на Калемегдану, (2006), „Salad“ (2011), „Кад запјевам“ (2014). Бојана је снимила сингл „Ој, горо“ (2012), а у септембру завршила је снимање песама за њен ЦД са више обрађених варошко-градских песама и севдалинки у продукцији њене издавачке куће „Балканско културно наслеђе“. О новом ЦД-а моментално размишља ко би га издао, а по свему требало би, због интересовања једне познате продуцентске куће, да буде издавач из иностранства.
Циљ Бојанине издавачке куће БКН је да се бави промоцијом културе, образовањем и очувањем традиционалне музике. Активности БКН су усмерене на три главна сегмента: образовање, музичка продукција и издаваштво. У оквиру образовања млади, одрасли, а пре свега деца, могу да похађају бројне музичке курсеве, које она организује. Настава је групна и индивидуална за узраст од 3 године па надаље. Она деца, која планирају да упишу неку уметничку школу могу у њеној школи певања да похађају неки одговаајући курс. Посебно је важно, БКН је углавном окренут раду с младима.
Бојана је имала три школе певања (једна се налази у Дому Вукове задужине у Београду), али је због честих путовања и наступма по Србији и иностранству ради одржавања образовно-креативних радионица, а и наступа, оне су моментално у другом плану. У њеним радионицама за децу, омладину и одрасле спроводе се групни и индивидуални часови. У њима се стичу основна знања и вештине певања, глуме, правилног говора, у радионицама могу полазници научити да свирају на више инструмената (гитара, клавир, фрула, кавал, гајде, удараљке …). Уколико неко жели да побољша своју мелодијску меморију, свој ритам и развије слух за музику може похађати часове солфеђа. У радионицама се упрежњава музика кроз игру, постоји време за књигу, а неки могу да се баве дизајном звука …
У музички радионицама, музика кроз игру, ради се у групама од 10 до 12 деце. Она су сврстана у три групе, од 3 до 8 година. Поред групне наставе деца могу да похађају и индивидуалну наставу (свирање на клавиру, гитари, фрули, солфеђо, хармонија …). Кад је у питању школа певања Бојанин савет је да деца не емитирају, копирају друге већ да певају својим гласом, својом бојом гласа, волуменом и распоном. Јер свако ко се бави певањем аматерски или професионално, да би очувао гласнице, усавршио технку певања мора да упозна своје вокалне способности, прошири опсег гласа, да развија таленат, научи различите технике певања, савлада украсе. Школа им пружа шансу да савладају различите музичке жанрове, етно, поп, рок, џез, фадо, како се певају севдалинке, народне, староградске песме …
Како каже један од највећих филозофа и мислилаца 19.века, Фридрих Ниче, „Без музке, живот би био грешка“, у психофизичком развоју детета музика има непроцењив значај. Она развија интелигенцију, координацију покрета, концентрацију, креативност и индивидуалност деце. Научници су открили да структуре које чине музику су сличне оним особинама на основу којих функционише људски мозак. Највећу моћ и утицај музика показује на процес учења, развој мозга, на нервни систем, као и на организационе способности. Музика има моћ да обликује карактер човека, јер људе можете препознати на основу музике, коју слушају. Када је у питању музика кроз игру циљ је да се развијају код деце емотивне и социјалне особине. Разним дидактичким играма са музиком деца развијају моторику, дикцију и глас. У музичкој радионици деца имају прилику да се упознају са разним инструментима, чују звук који ти инструменти производе. Музику треба укључити у сваку игру и креативносот, са њом је све занимљивије и богатије.
Са својом сарадницом, етномузикологом, Светланом Азањац, Бојана жели да музици удахне нову душу, енергију, да је оплемени једним новим такмичењем. То је сабор младих музичких талената узраста од 16 до 25 година, који би био забавног и едукативног карактера путем телевизије. Такмичили би се вокални солисти уз патњу оркестара, певачке групе и вокално-инструментални састави. А жанровски би била заступљена два репортоара. У првом би се изводиле народне песме компоноване у духу традиционалног мелоса, једне, уз пратњу оркестра, и друге, у интерпретацији састава различите структуре, који на модеран начин обрађују традиционалан звук. У другом репортоару би се изводиле традиционалне песме: варошко-градског наслеђа (староградске песме, саевдалинке) и сеоске нумере. Ово такмичење не би се одржавало само у Србији већ међу Србима у расејању. За ову значајну културну активност Бојана и Светлана планирају да подршку траже од Министарства културе Републике Србије и Kанцеларије министра без портфеља задужена за координацију активности и мера у области односа са дијаспором пошто ће се неке активности одвијати и међу Србима у расејању.
Бојана може да се дичи својом школом певања. Она и њени полазници су имали бројне наступе у Србији и иностраанству. Учествовали су на манифестацијама: Хеленски фонд за културу, Крушедолска звона, Бранково коло, на отварању Фестивала етнолошког филма, на Тото мундо фестивалу, Мајским свечаностима, Параћинском фествалу, Духовним свечаностима у Београду, наступили су у Матици српској, на познатом БЕМУС-у (Београдске музичке свечаности) … Она и њени учесници имали су бројне наступе на ТВ и радио станицама.
За свој рад Бојана и њени полазници добили су и бројна признања. У Ваљеву на сабору „Златни опанак“ награде су освајали солисти, дуети и групе. Специјалне награде добили су њену ученици 2012. г. на манифестацији „Златна сирена“ као и на Мајским сусретима 2013. г. када им је уручено признање за очување културе. Године 2014. објављен је први ЦД полазника Бојанине школе српског и балканског традиционалног певања, који је подржан од Министарства културе РС.
Бојана најчешће наступа сама, али, и са својим полазницима. Своју певачку групу је назвала „Српски гласови“ („Serbian Voices“). У свом фундусу, али и на ју тјуб каналу може се наћи на десетне песама, које Бојана изводи („Голубица“, „Ој, горо“, „Крај танана шадрвана“, „А што ти је мила кћети јелек раскопчан“ …) неке и са својим ученицама. Певала је у најеминентнијим концертним дворанама, па, и у Нардном позоришту у Београду. Ту су и бројни видео-спотови у којим се појављивала, али и њена група „Српски гласови“ („Нас три сестре запјевати знамо“, „Главата ме боли“, „Ај’ на рогаљ момче“, „Седам сати удара“, „Мени веле, бараба ти лола“, „Зелени се шума на далеко“, „Коло игра, ватај се драгане“ …). Пре четири године Бојана је са групом певача у народној ношњи наступила на централној прослави Дана државности РС у Орашцу, када је ТВ гледаоце али и присутне оставила без даха отпевавши код споменика вожда Карађорђа нумеру „Ој, Космају висока планино“:
Бојана Николић, један од најлепших етно-вокала Србије, одржала је солистички концерт у Панчеву, 28. септембра у дворани Културног центра. Концерт се одржао у оквиру 21. Фестивала етно.ком. Публика је имала прилику да чује обраде варошко-градских песама и севдалинки („А што ти је мила кћери јелек раскопчан“, „А што ћемо љубав крити“, „Крај танана шадрвана“, „Маријо, ћеро, Маријо“, „Мој голубе“, „Зора, зори“) и друге традиционалне песме са подручја Србије, БиХ, Црне Горе и Северне Македоније, које су се нашле на њеном новом албуму „Јока“. Бојану су пратили врсни музичари и професори: Борис Буњац, професор удараљки, који је уједно и аутор музике и аранжмана на њеном новом албуму, др Милош Николић (кавал, кларинет, фрула), др Слободан Миливојевић (класична гитара), Слађан Цвејић (конрабас), др Миливоје Вељић (клавир),
Бојана је недавно у сарадњи са композитором Јасмином Јакшић објавила спот за песму „Голубица“.
После концерта у Панчеву крајем октобра и почетком новембра има турнеју у Холандији у оквиру међународног пројекта „Балкан Блааст“. Најпре, 31. октобра одржаће вокалну радионицу у Амстердаму, а два дана касније, 2. новембра имаће наступ у Утрехту. Сутрадан, 3. новембра поново ће се наћи у Амстердаму где ће имати концерт. Колико је њена музика цењена и у иностранству најбољи је доказ што ће наступити на концертима уз пратњу 70 извођача, певача и свирача. На гала концертима извешће своје најлепше и најуспешније нумере са којима је стекла велику репутацију у Србији и иностранству.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
Фото, Бојана Николић и Небојша Марковић
