20.08.2024
ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ
Свечаним церемонијалом на париском националном стадиону „Француска“ завршене су 33. летње олимпијске игре, које су трајале 17 дана, од 26. јула до 11. августа. Иако смо се надали да ће српски олимпијци да освоје, неки су говорили барем десет медања, наши спортисти су се вратили у Београд са 5 одличја, са три златне (Новак Ђоковић, тенис, Зорана Аруновић и Дамир Микец, стрељаштво, ватерполо репрезентација), једна сребрна (Александра Перишић) и једна бронзана медаља (кошаркашка репрезентација Србије). Тако је Србија у конкуренцији од 104 земаља учесница 33. ЛОИ заузела 27. место и постала најуспешнија земља бивше Југославије. Српски олимпијци су у Паризу наступили у 15 спортских грана. Од 2006. г. од када Србија наступа самостално на пет олимпијских игара освојено је 29 медаља (9 златних, 8 сребрних и 12 бронзаних). Влада Србије је донела уредбу да све освајаче медаља награди, за злато 200.000 евра, сребро 100.000 евра и бронзу 60.000 евра.
У понедељак, 12. августа, дан по завршештку ЛОИ у Паризу у Београду је организован величанствени дочек освајачима медаља о којем прича читав свет. Кад су се на чувеном балкону победника зграде Старог двора појавили Новак Ђоковић, ватерполисти, стрелци Зорана Аруновић и Дамир Микец, теквондискиња Александра Перишић и кошаркаши, које је предводио капитен Богдан Богдановић члан Атланте ховкса, настала је еуфорија међу 70.000 присутних љубитеља спорта, која су одушевљено поздравили своје спортске јунаке. У центру пажње били су двојица најуспешнијих спортиста света, Новак Ђоковић, најбољи тенисер свих времена и Никола Јокић троструки освајач МВП признања у најпознатијој НБА америчкој кошаркашкој профи-лиги. Пошто су сви олимпијци са публиком громогласно отпевали српску националну химну „Боже правде“, после представљања спортиста настало је весеље зачињено великим музичким хитом „Весли се српски роде“. Песму је са спортистима и публиком отпевала позната певачица традиционалне и духовне музике Даница Црногорчевић, која је специјално за ово славље дошла из Подгорице. Певале су се и друге песме, а славље су олимпијци наставлили у једном познатом престоничком ресторану.
Новак Ђоковић, је на ЛОИ учествовао чак пет пута. Иако је у тенису освојио све што се може освојити (24 грен-слема, 40 мастерса, Дејвис куп. 7 завршних АТП турнира, 99 освојених турнира) тек на петој овогодишњој Олимпијади у Паризу освојио је златну медаљу. Пре тога, на првим ЛОИ 2008 у Пекингу освојио је бронзану медаљу победивши Блејка 2:0, пошто га је у полифиналу победио Рафаел Надал са 2:1. У Лондону 2012. г. био је четврти јер га је у полуфиналу победио Мари (2:0). Није имао среће ни у Рију 2016. г, у првом колу елиминисао га је Дел Перто (2:0). Ни четврти покушај да освоји златну медаљу није му био успешан. Најпре га је у полуфиналу победио Александар Зверев са 2:1, да би у борби за бронзу изгубио од Кареља Буста са 2:1. Али, Ђоковић познат као велики борац, који не одустаје од циља, најзад у петом покушају ове године на 33. ЛОИ у Паризу успео је да у 37. години освоји тако жељену златну медаљу, која му је у богатој колекцији трофеја једино недостајала! А златну медаљу је освојио на импресиван начин, победио је 6 тенисера, све са 2:0, редом: Ебдена, Надала, Кепфера, Циципаса, Музета и Алкараза. Тако то ради најбољи спортиста света, Новак Ђоковић.
За ватерполо репрезентацију, која је освојила златну медаљу играли су: Радослав Филиповић, Душан Мандић, Страхиња Рашовић, Сава Рађеновић, Милош Ћук, Никола Дедовић, Радомир Драшковић, Никола Јакшић (капитен), Немања Вицо, Немања Убовић, Петар Јакшић, Виктор Рашовић, Владимир Мишковић. Селектор је био Урош Стефановић, тренери, Стефан Ћирић и Дарко Билић.
У групној фази од пет утакмица ватерполисти су забележили две победе и три пораза. Побеђени су Јапан (16:15) и Француска (15:8), а изгубили су од Аустралије (3:8), Шпаније (11:15) и Мађарске (13:17). Заузимањем четвртог места у групи омогућило је ватерполистима да наставе такмичење. Када је било најважније у „нокаут фази“ у четвртфиналу побеђена је Грчка са 11:10 невероватним голом Николе Јакшића у последњим секундама са пола терена. У полуфиналу је побеђена екипа САД 10:6, а у великом финалу Хрватска са 13:11. То је трећа златна медаља Србије, која је једина репрезентација са Мађарском успела три пута заредом да освоји олимпијски турнир.
Ватерполиста Душан Мандић може се похвалити да је српски спортиста са највише освојених олимпијских медаља, 4 (три злата, 2016, 2020. и 2024. и једна бронза, 2012) По три медаље златне су освојили Сава Рађеновић и Никола Јакшић, а по две златне медаље имају Никола Дедовић и Страхиња Рашовић.
У стрељаштву, Зорана Аруновић и Дамир Микец у миксу, гађање ваздушним пиштољем на 10 метара освојили су златну медаљу пошто су у финалу победили турски двојац у узбудљивом и неизвесном мечу. Њих двоје су се такмичили у Паризу и у појединачној конкуренцији али нису успели да дођу до медаље. Пре тога, Дамир Микец је у Пекингу 2020. г. (такмичење је одржано 2021. г. због короне) освојио сребрну медаљу.
Теквондискиња Александра Перишић се окитила сребрном медаљом пошто је финалу изгубила од Мађарице Вивијан Мартон. Пре тога победила је Озоду Собирјонов (Узбекистан), Тонгчарн Сасичарн (Тајланд), Ђи Сонг (Кина).
Теквондо је један од наших најуспешнијих борилачких спортова. Милица Мандић, која је освојила два злата (2012 Лондон, 2020 Токио) је најуспешнија српска такмичарка на олимпијским играма у појединачној конкуренцији. И Тијана Богдановић је освојила две медаље, једну сребрну (2016) и другу бронзану (2020).
И најзад, кошаркашка репезентација Србије у саставу: Богдан Богдановић, Никола Јокић, Никола Јовић, Василије Мицић, Вања Маринковић, Никола Милутинов, Огњен Добрић, Филип Петрушев, Дејан Давидовац, Алекса Аврамовић, Марко Гудурић, Урош Плавшић освојила је бронзану медаљу пошто је у борби за треће место победила Немачку актуелног светског првака са 93:83. Селектор је био Светислав Пешић, познати кошаркашки тренер освајач бројних клупских, европских и светских титула, члан ФИБА куће славних. У групној фази Србија је изгубила од САД са 110:84, а победила Порторико 107:66, Јужни Судан (96:85), у четвртфиналу Аустралију са 95:90. У полуфиналу после велике борбе у којем је Србије водила и са 17 поена тек у последњаа три минута и преокрета, изгубила од САД са 95:91. На полувремену Србија је водила са 54:43, у трећој четвртини је било 76:63. За амерички „дрим тим“ играле су највеће НБА звезде, Леброн Џејмс, Стефон Кари, Кевин Дурент, Џоел Ембид, Девин Букер, Џејсон Татум, Ентони Дејвис, Ентони Едвардс, Бем Адебајо, Кавај Ленард, Тајрис Халибуртон, Џру Холидеј.
Ако је имао најбољу статистику (поени, скокови, асистенције) Никола Јокић звезда „Денвер нагетса“ и НБА лиге није био МВП али је био у првој петорци. Богдан Богдановић је био у другој петорци, а Алекса Аврамовић (КК Партизан) је проглашен за најбољег дефанзивца.
Највише су разочарали баскеташи 3×3, шестоструки светски прваци и петоструки европски прваци иако су били фаворити за златну медаљу. Помало самоуверени, што им се осветило, четворица баскеташа: Срахиња Стојачић, Дејан Мајсторовић, Михаило Васић и Марко Бракновић освојили су 5. место. У групној фази имали су 4 победе (САД 22:14, Холандија 21:16, Француска 19:16, и Пољска 21:12) и чак три пораза (Кина 15:21, Летонија 14:21, Литванија 18:20) тако да су морали у доигравању за полуфинале да играју са Француском. Од триколора су изгубили 19:22 иако су их пре тога у групној фази победили и тако остали без полуфинала. Баскеташи су 2020. г. у Токију били бронзани.
Од одбојкашица, које су званично светске првакиње, се више очекивало. У групној фази побеђена је Француска 3:0, а изгубљени су мечеви од САД (2:3) и Кине (1:3). За пролазак у полуфинале Србије је изгубила од Италије 0:3 и тако се опростила од медаље. Иначе, Србија је у Рију 2016. г. освојила сребрну медаљу, а у Токију 2020. г. бронзану. Тим који је играо у Паризу има будућност. Поред Маје Огњеновић (40 година) највереоватније неће даље у екипи бити Силвије Поповић (38), Бојане Дрча (36), Јоване Стефановић … али остају Тијана Бошковић (27), перспективне Александра Узелац (20), Хана Куртовић (20) … Стиче се утисак да је селектор Ђовани Гвидети слабо водио тим, посебно у сусрету са Италијом, када је у одлучујућем првом сету из игре извео А. Узелац, која је са неколико поена у првом сету вратила Србију у игру. Након њеног изласка Србија је пала, изгубила сет, касније и меч. Добра је ствар што су одбојкашице пети пут заредом биле учеснице ЛОИ са два освојена одличја.
Одбојкаши су се кроз „иглене уши“ квалификовали на 33. ЛОИ. Као СРЈ били смо у Мелбурну олимпијски победници, као Србија и европски прваци. У Паризу су у групној фази изгубили тесно од Француске (2:3), која је касније постала олимпијски шампион. Побеђени смо од Словеније 3:0, а победа против Канаде 3:2 није била довољна да зиаграмо у четвртфиналу. Екипа је била састављена од искусних играча, али за следеће ЛОИ треба тим подмладити и уиграти кроз Лигу нација. Старији играчи, Никола Јововић, Марко Подрашчанин, Александар Атанацковић, Урош Ковачевић, Петар Крсмановић, Милорад Капур вероватно да ће се растати са репрезентацијом, треба се ослониити на младе¸који ће у Лос Анђелосу 2028. јуришати на освајање једне од медаља.
Кошаркашице, које имају једну бронзану медаљу освојену 2016. у Рију и два пута биле првакиње Европе и групној фази победиле су: Кину (81:59), Порторико (58:55), изгубиле од Шпаније (62:70) у четвртфиналу су поражене од Аустралије (67:85) и тако изгубиле прилику да освоје неку медаљу. Тим Марине Маљковић је млад има шансу да напредује а на следећим ЛОИ може доћи до саме завршнице.
У борилачким споровима (рвање, бокс, теквондо, џудо) увек смо имали успеха, овог пута нас је обрадовала само Алекксандра Перишић која је у теквондоу освојила сребрну медаљу. Посебено су оманули рвачи (Мате Немеш, Али Арслан, Александар Комаров, Георги Тибилов, Михаил Каџаја). После Олимпијаде стручни људи из Рвачког савеза треба да анализирају због чега је овај до сада успешни спорт омануо и да учине све да се ово не понови. Пех је имао Стеван Андрија Мићић, рвач слободног стила, који живи у САД. Он је светски првак од њега се очекивала медаља, уочи Олимпијаде се повредио, па није ни дошао у Париз. Иначе, рвање је са теквондоом наш најтрофејнији појединачни борилачки спорт па верујемо да ће се ускоро вратити на старе стезе славе. Подсетимо рвач Давор Штефанек је 2016. у Рију био олимпијски шампион, а Зураб Датунашвили је 2020. освојио бронзу. Светла тачка у борилачком спорту, каратеу, је Јована Прековић, која је на прошлим ЛОИ освојила златну медаљу.
Атлетика је имала пет представника. Ивана Шпановић, која је 2016. освојила бронзу желела је да своју успешну каријеу заврши златном медаљом. Али, повреда ју је омела да оствари свој циљ. Повреду на такмичењу је доживела наша млада перспективна Ангелина Топић, која се пласирала у финале, али није се такмичила због пореде. Да јој се то није десило сигурно би са својим рекордом од прескочених 198 см конкурисала за медаљу. Бацачица копља Адриана Вилагош била је 13. у квалификацијама и није се пласирала у финаале. Ипак, за ову младу и талентовану девојку, која има двадесет година, време ради. Остали такмичари, атлетичари, Армин Синанчевић, Елзан Бибић, Ана Цревар (пливање), Сара Ћирковић, Наталија Шадрин, Вахид Абасов (бокс), Изабела Лупулеску (стони тенис), Јелена Ерић, Огњен Илић (бициклизам) имали су скроман учинак, можда су могли више.
Пливачка штафета (Велимир Стјепановић, Андреј Барна, Никола Аћин, Јустин Цветков) били су 11. у полуфиналу и нису се домогли финала. Ни најбољи српски пливачи Барна и Стјепановић нису ушли у финале на 100 , слободно. Од женског кајакашког четвреца (Милица Новаковић, Марија Достанић, Настазија Бајук, Дуња Станојев) и мушког кајакашког четверца (Марко Новаковић, Марко Добросављевић, Владимир Торубаров, Анђело Џомбета) се више очекивало, као и од веслачког дубл скула (Мартин Мачковић, Николај Пименов). Ова двојица последњих су убрајани за једну од медаља. Треба да следе Марка Томићевића и Миленка Зорића који су 2016. г. у Рију у дисциплини кајак и кану на 1000 м освојили сребро. Јована Арсић (веслање) и поред доброг веслања је дошла само до Б финала.
Велиика очекивања имали смо од џудиста (Немања Мајдов, Милица Николић, Марица Перишић, Александар Кукољ, Милица Жабић, Страхиња Бунчић), који су на светким и европским првенствима имали велике успехе. Само неколико појединачних победа није било довољно да се освоји нека медаља у веома јакој светској конкуренцији. О судијској неправди према неким нашим такмичарима не бисмо овом приликом.
Стрелци су увек били на висини задатка. О Зорани Аруновић и Дамиру Микецу, који су освојили највредније одличје, смо већ говорили. Стрелац Лазар Ковачевић је изборио финале и показао да има потенцијал да даље напаредује. Стрелци су увек били понос Србије. Велики успех на ЛОИ 2012. у Лондону постигла је Ивана Максимовић, која је у гађању малокалибарском пушком на 50 м освојила сребрну медаљу, Андрија Златић 2012. гађајући из ваздушног пиштоља на 10 м освојио бронзу, као и Миленко Себић из МК пушке (тростав) на 50 м (2020).
И за крај, тајна успеха једне нације на великим такмичењима није само у врхунским спортистима и њиховим достигнућима него и у бази, где је примарно масовно бављење спортом и физичком културом. А да би једна нација била здрава и да постиже успехе на међународним такмичењима, светским и европским првенствима, олимпијским играма, мора да посвети пажњу масовности у коју су сврстана три базична спорта, атлетика, пливање и гимнастика. Без њих нема ни успеха, па ни медаља.
Текст, Зоран ЈАКШИЋ
