17.05.2024
МЕЂУ ВЕЛИКАНИМА СРПСКЕ МУЗИКЕ
Београдска дискографска кућа „Југотон“, која је задржала старо име из некадашње Југославије, данас се налази у саставу загребачког „Кроација рекордса“ (овај назив носи од пролећа 1991. г. наслућујући тако да је заједничкој држави дошао крај, неколико месеци касније, тачније 26. јуна Хрватска се одцепила од СФРЈ). У бившој Југославији „Југотон“ је важио за једну од најмоћнијих дискографских кућа, поред Загреба, имао је своја представништва у Хрватској у Сплиту и Ријеци, затим, у Сарајеву, Љубљани, Скопљу. Ипак, највише је својих представништава је имао у Србији (!?), чак шест (Београд, Нови Сад, Панчево, Ваљево, Чачак, Приштина) дупло више него у Хрватској. А разлог је, да поред забавне и рок-музике некадашњи загребачки „Југотон“ је више од свих дискографа објављивао касете, сингл и лонг-плеј плоче певача народне музике, највише из Босне и Херцеговине и Србије!? Наравно, Загрепчани су се водили комерцијалним разлозима, у продају својих производа видели су добру зараду. Међу дискографима рат у СФРЈ је највише њих оштетио јер бројна њихова дискографска издања имала су милионске
Београдски „Југотон“ у последње време покушава да изадаваштву врати стари сјај. Зато су реиздали неколико албума својих некада популарних певача, пре свега народне музике. Летос су издали 3 ЦД-а Милене Плавшић са 50 оригиналних хитова, јесенас је Зоран Калезић имао прилику да му се уручи албум са његовим највећим хитовима, које издао „Југотон“. Недавно су и Андрији Бајићу уручили албум са највећим хитовима браће (Андрија и Тома) Бајић.
Занимљиво, на представљању реиздања браће Бајић, Андрија је испричао присутним да је своје песме често нудио Продукцији грамофонских плоча Радио-телевизији Београд, али музички уредници су га често одбијали јер су њихове песме били сувише „сељачке“. Међутим, „Југотон“ је једва дочекао да објави песме Андрије и Томе Бајића, јер су се продвале као алва и имале милионске тираже! И на њима добро зарађивали.
Продуцент, који је имао велики удео да најквалитетнији и најпознатији музичари и певачи, пре свега, из Босне и Херцеговине, али и из Србије, своје касете, сингл и ЛП-плоче издају за „Југотон“ био је један од најпознатијих југословенских композитора Благоје Кошанин (1940 – 2013), дугогодишњи уредник у овој кући, чије је представништво било у Сарајеву.
Благоје Кошанин је највише радио за босанско-херцеговачке певаче, за Заима Имамовића, којем је компоновао познату нумеру „Зашто ме не волиш“, па, за, Бебу Селимовић („Пролазе дани“, „Само ти“), Недељка Билкића („Без љубави све је пусто“), Меху Пузића (Једном се живи“, „Плакала си синоћ“), Силвану Арменулић („Оставите тугу моју“), Неџада Салковића („Ноћас нек’ се пјева“), Слободана Лалића („Не причај приче“), Мухамеда Мујкановића („Проклет да је живот цијели“), Станимира Лалета Петровића („Пијем друже, а ти ми помажеш“), Ризу Хамидовића („Сад ми требаш“), Хамида Рагиповића Беска („Ја те волим од живота више“, „Она не зна да је волим“), дует Зекија Мехурић – Славица Кравос („Иди, иди, драгане“), али, и за Наду Мамулу („Где си ноћас када киша пада“), Мирослава Илића („Целе ноћи пијем друже“), Милана Бабића („Баш ми се не да“), Зорицу Марковић („Чувај се“)… Ипак, најплоднију срадњу је имао са Душком Кулишем („Без љубави све је пусто“, „Без тебе је горко вино“, „Нису моје године за тебе“), а посебно са Надом Обрић, коју је својим песмама од општинске службенице у Општини Центар у Сарајеву винуо међу музичке звезде. Ево само неколико Благојиних песама, које су прославиле Наду, „Не дозволи да те друга воли“, Дуго те дуго, очекујем“, „Сад ми требаш“, „Сузе теку саме“, „Чувај ме“, „Ко је крив за моју тугу“, „Ој, љубави моја прошла“ …
Иако одличан певач, Милану Бабићу никако му се није дало да „убоде“ неки хит, који би га уврстио међу певачке звезде. Али, када му је Благоје Кошанин 1984. г. компоновао велики хит „Баш ми се не да“ било јер јасно да је звезда рођена. Кошанин је био таличан за Тому Здравковића , компоновао ми је песму „Одлази, одлази“ са којом је на некада престижном Фестивалу народне музике „Илиџа“ 1969. г. у Сарајеву освајио друго место публике. Кошанин је био аутор на Здравкоћевом последњем ЛП-ју крајем осамдесетих година,„Кафана је моја истина“.
Благоје Кошанин је рођен 8, јануара, на други дан православног Божића, 1940. г. у Газиводама (Краљевина Југославија). По завршетку основне школе у Зубином Потоку и Ниже музичке школе у Призрену, наставио је школовање у Сарајеву у којем је завршио први степен Музичке академије. У Сарајеву почиње озбиљно да се бави компоновањем нових народних песма у духу традиционалног мелоса са простора Босне и Херцеговине и Србије. Највише сарађује са босанско-херцеговачким певачима, али, и са извођачима из Србије. Музичким уредницима из бројних југословенских дискографских кућа није промакао његов таленат, ипак, највише га траже из загребачког „Југотона“, па почиње да ради за њих. Радио је и за аранђеловачки „Дискос“, ПГП РТБ, али, када су му је Загрепчани понудили место продуцента у представништву „Југотона“ у Сарајеву, остварио је свој сан и жељу да може самостално да ради, открива таленте, компонује за њих и дориноси популаризацији народне музике у Југославији. Сарајево је накад било центар врхунских интерпретатора народне музике, као мало који град, а Благоје је скоро са свима имао успешну сарадњу. По добрим певачима Сарајево је био јединствен град са којима се поносио. У пролеће 1991. г. „Југотон“ је променио име у „Кроација рекорс“, рат у БиХ се ближио па је Кошанин је крајем априла 1992. г. као и многе Сарајлије, напустио град укрцан у војни авион. Њему је у авиону правио друштво певач Хамид Рагиповић Беско са којим је иначе и сарађивао и компоновао му песме. У Сарајеву је провео највећи део свог живота, око тридесет година. Колико је волео град подно Требевића најбоље доказује овај пример. Почетком осамдесетих година „Југотон“ му је требало да купи стан. Одговорни људи у овој продукцији су га питали: где хоће да му купе стан, у Сарајеву или Београду. Он се одлучио за Сарајево! Довољно.
Благоје је био послован човек, имао је слух за бизнис, што најбоље говори овај пример. Крајем деведесетих година ПГП РТБ из Београда је одбила да штампа касету са духовном и народном музиком, за „Глас цркве“ из Ваљева. Продуценти и комунисти, који су седели у београској продукцији су одбили да је издају, правдајући је да касета садржи националистичке песме!? Међутим, кад је чуо да ПГП РТС неће да штампа касете, Блајоје Кошанин се одмах укључио у игру, ангажовао је „Југотон“, који је штампао 500.000 касета и зрадио на свакој по једну марку, у преводу 500.000 ДМ! Читаво богатство. Касније нам је Кошанин трљајући руке рекао: „И за бизнис, као и у музици, треба да имаш слух“.
У Србији, у коју је дошао у пролеће 1992. г. није дуго био без посла. Као проверени музички продуцент и композитор убрзо је постављен за руководиоца Музичке продукције РТВ Приштина, која била у саставу Радио ТВ Србије. На овој дужности је био све до марта 1999. године и НАТО агресије на СРЈ, када одлази у Зубин Поток. Од 2000. г. је мало активан на музичком плану јер је сматрао да је довољно дао народној музици и да је ред да своди рачуне. Затим, не губећи време, написао је књигу са нотним записима и текстовима „Књига мог живота” са 50 најлепших песама, захваљујући Зорану Колунџији, директору новосаадске издавачке куће „Прометеј“. За велики допринос у популарисању народне музике од Културно-просветне заједнице Србије је 2001. г. добио признање „Златни знак“. Знајући о каквој је музичкој громади реч, музичка уредница РТС, Нена Кунијевић је 2005. г. о Кошанину снимила култну музичку емисију „Певајте моје песме“. У емисији је учествовало неколико певача, који су раније са њим сарађивали (Душко Кулиш, Милан Бабић …). Иако је мало радио за ПГП РТС, али због великих успеха које је имао у народној музици, ова реномирана музичка продукција му је 2006. г. издала дупли албум са његовим најлепшим песмама.
За велике заслуге, које је дао народној музици, Благје Кошанин је од престижног Међународног музичког цетра „Маестро интернационал“ из Београда добио награду за животно дело „Златни мелос“. Ни Сарајево га није заборавило, био је 2008. г. почасни учесник Илиџанског фестивала, који је окупио многе музичке звезде и продуценте из СФРЈ.
Надајмо се да ће и „Југотон“, односно „Кроација рекордс“ ускоро да нас обрадује реиздањем Кошанинових најлепших песама, а било их је на десетне. Можда је 2023. г. повод јер се ове године обележава десет година од одласка са животне сцене једног од најуспешијих југословенских композитора народне музике, Благоја Кошанина. А његове песме остаће вечно у аналима најлепших песама, које су се изводиле у БиХ и Србији а и у другим крајевима некадашње Југославије.
Текст и фотографије, Зоран ЈАКШИЋ
